Селаковић: На Космету подједнако пуцају и на људе и на иконе, држава ће бранити ћирилицу
Министар културе Србије Никола Селаковић изјавио је да заштита културне баштине на Косову и Метохији, као и оне у региону, мора да заузме посебно место у стратегији развоја културе.
"Косово и Метохија је место где се без икакве одговорности и санкција подједнако пуца и на људе и на иконе. Тамо се пљачкају и куће и цркве наших људи и у деценијском континуитету траје иредентистичко-сепаратистичка албанска политика, која за циљ има протеривања живих, али и мртвих", рекао је Селаковић за "Вечерње новости".
Указује да је то јасно када се погледа колико је гробаља оскрнављено или у потпуности уништено, колико је општина на Космету у којима нема више ниједног живог Србина, где их је било на стотине и на хиљаде.
Селаковић је навео да Србија непрестано алармира и упозорава светску јавност да се у срцу Европе налазе споменици хришћанске културе и духовности који су на Листи светске културне баштине у опасности.
У том смислу, истакао је да су Високи Дечани једини хришћански манастир у Европи који чува страна војска.
"Заштита културне баштине на Косову и Метохији, као и оне у региону, мора да заузме посебно место у стратегији развоја културе", рекао је Селаковић.
Говорећи о предложеним мерама за очување ћирилице, поручио да је легитиман интерес државе да се бори за равноправност матичног писма, а то је српска ћирилица. Најавио је израду темељног документа националне стратегије у области културе у којој ће посебно место заузети заштита културне баштине на Косову и Метохији и региону.
Министар је у разговору за "Новости" прецизирао да су набавка двоазбучних тастатура за јавне установе, државне органе, предузећа у којима држава има удео, предност за ћирилична издања при откупу књига за националне библиотеке и расписивање конкурса намењеног младим дизајнерима за нове ћириличне фонтове само прве мере од читавог низа мера које држава има намеру да спроводи у сарадњи са Саветом за српски језик и очување ћирилице и Одбором за стандардизацију српског језика.
"Досадашња озбиљна испитивања су показали да ћирилица губи битку са латиницом. Ако ми као држава не станемо у њену одбрану и афиримацију, ко ће? Према анализама претходних неколико година на конкурсима за откуп повећавао се број латиничних издања. И на Сајаму књига, видљиво је да је заступљеност ћирилице све мања и мања", указао је Селаковић.
Министар је указао да стратегија мора да постави јасне критеријуме шта би наша култура требало да буде у будућности, али и са којом пажњом би требало да бринемо о наслеђу и додао да би озбиљан простор у стратегији требало да припадне и аматеризму у култури и уметности, јер без драмских секција у школама, КУД-ова, ликовних и литерарних секција, остаћемо лишени многих талената који нису могли да дођу до изражаја.