Прве исплате из Плана раста за Западни Балкан пре краја године

Генерални директор за суседство и проширење у Европској комисији Герт Јан Купман изјавио је данас да очекује да ће до првих исплата из Плана раста за Западни Балкан доћи пре краја године.

Купман је новинарима у Бриселу, након што је у Европском парламенту за спољне послове и буџет говорио о примени новог Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан, оценио да је за неколико месеци остварен огроман напредак и поручио да ће Комисија послати реформске агенде на одобрење Комитету држава чланица ЕУ.

"Са одушевљењем закључујемо да је већ после неколико месеци дошло до огромног напретка. Комисија ће послати документе на одобрење Комитету држава чланица. Надамо се да тиме имплементација може ускоро да почне и радујемо се што ћемо завршити са свих шест држава. Мислим да је то огроман напредак, покретање реформи, финансирање и инвестиције у региону. И прве исплате пре краја године", навео је Купман.

Када је реч о Јединственом подручју плаћања у еврима (СЕПА), Купман је оценио да сви партнери желе да буду део СЕПА, а да су Црна Гора, Албанија и Северна Македонија у фази када су, према сопственој процени, завршиле реформе, док друге земље раде на томе.

На питање шта је са Србијом, Купман је рекао да Београд ради на томе.

"Мислим да раде на томе, апсолутно, и волео бих да видим да напредују", навео је Купман.

Он је истакао да је то нешто "изузетно позитивно".

"То значи да би сваки грађанин Западног Балкана који живи у земљи која је у СЕПА, у смислу трансфера, живео у Европској унији. Финансијски бисте били као сваки други грађанин ЕУ", поручио је Купман.

Купман је данас учествовао у ЕП на заједничкој дискусији са члановима одбора ЕП за спољне послове и буџет, која је била усредсређена на Инструмент за реформу и раст за Западни Балкан, посебно на Реформске агенде које су поднели партнери са Западног Балкана који теже чланству у ЕУ.

Сви партнери са Западног Балкана имали су обавезу да предају Бриселу реформске агенде, предвиђене Планом раста за Западни Балкан, којим се региону, укључујући Србији, омогућава приступ додатној финансијској помоћи од шест милијарди евра у периоду од 2024. до 2027. године.

Исплата средстава зависи од успешне примене реформи наведених у реформској агенди сваке земље кориснице.