Анализа РТ Балкан: Дејтонски споразум - 27 година од потписивања и оно што је од њега остало

Дејтонски споразум потписан је на данашњи дан пре 27 година у Паризу, и донео је преко потребан мир у Босни и Херцеговини. Преговори су трајали од 1. до 21. новембра 1995. године, а од њега су корист имала сва три конститутивна народа: Срби, Хрвати и Бошњаци. Готово три деценије касније, руше га исти они који су га и створили - Запад, кажу за РТ Балкан геополитички стручњаци.

Дејтонским споразумом утврђено је да БиХ чине два ентитета, Федерација БиХ и Република Српска и три конститутивна народа - Бошњаци, Хрвати и Срби, заједно са осталима. Прописане су надлежности БиХ и ентитета, као и односи између институција БиХ, као и начин измене Устава БиХ.

Према овом споразуму, 51 одсто територије припадало је Федерацији БиХ, а 49 одсто Републици Српској. Формиран је и Брчко дистрикт, који представља посебну територијалну јединицу.

Потписници Дејтонског споразума били су председник Србије Слободан Милошевић, председник Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић и председник Хрватске Фрањо Туђман.

Уговор су као сведоци потписали представници Контакт групе: председник САД Бил Клинтон, немачки канцелар Хелмут Кол, француски председник Жак Ширак, британски премијер Џон Мејџор, премијер Руске Федерације Виктор Черномирдин и представник Европске уније Фелипе Гонзалес.

Aпсурд Запада: Створили га ради мира, у миру га руше

Професор геополитике и бивши саветник председника Републике Српске Милорада Додика Срђан Перишић за РТ Балкан рекао је да је Република Српска Дејтонским споразумом добила све оно за шта се залагала и за шта су се њени грађани борили.

"Република Српска добила је све за шта су се грађани борили, постала је међународно призната. Изворни Дејтон је добар за сва три конститутивна народа, јер гарантује права и слободу које Запад покушава да угуши". 

Проблем, према његовом мишљењу, настаје када је Запад кренуо са манипулацијама, како би створио унитарну Босну и Херцеговину.

"Запад жели унитарну БиХ, а са 'сарадницима изнутра' доноси неуставне законе који су у колизији са Уставом. На пример, оружане снаге БиХ не постоје у Уставу, њиме је одређено да сваки ентитет има засебне оружане снаге, али је донет закон који крши Устав, док Запад то одобрава јер им изворни Дејтонски споразум више не одговара. Тај исти мировни споразум који су они створили сада руше", закључује Перишић.

Сличног става је и Милош Шолаја професор међународних односа на факултету Политичких наука у Бањалуци, који за РТ Балкан оцењује да је мир који је потписивањем споразума добијен, можда и најважнији.

"Чињеница је да је Босни и Херцеговини био потребан мир и то је и добијено. Добијено је много оних почетних захтева које је Република Српска поставила као своје циљеве и своје захтеве, при самом оснивању 1992. године. То је био заиста висок ниво аутономије, али наравно, и чињеница да је Република Српска тада постала и фактор одлучивања у Босни и Херцеговини. Са те стране добијено је оно што се тражило, али и одређене могућности да се та одговорност Срба и према миру и према социјалном развоју повећа", објашњава Шолаја.

Одговарајући на питање шта је српски народ изгубио потписивањем овог споразума, он је оценио да је временом створено "насиље" над Дејтонским мировним споразумом због политичких уцена, притисака, али и због којекаквих трговина.

"Отворено је испољавање силе од стране западног дела Међународне заједнице. Запад настоји да изврши централизацију Босне и Херцеговине, користећи своје механизме у оквиру међународних организација, преко канцеларије високог представника која је волшебно настала, иако је нигде нема у Анексу 10 Дејтонског споразума, па и преко неких самопроглашених тела, као што је Савез за имплементацију мира, и ту су заправо Срби изгубили, у том смислу", сматра саговорник РТ Балкан.

Одређени механизми су се користили за хапшење људи који су повезивани са ратним злочинима, и нису употребљивани само у правном смислу, већ, врло често коришћени су као средство политичког притиска, што су касније ситуације са оптуженима, осуђиванима и доказале, објашњава Шолаја.

То је, каже саговорник РТ Балкан, омогућило правно насиље над мировним споразумом и над његовим садржајем.

"Дејтонски споразум се према различитим тумачењима прилично удаљио од изворног, што због интереса оних који га тумаче, што због тога што ни 27 година касније још није преведен. Република Српска не тражи ништа више него повратак на изворни Дејтонски споразум, што је тренутно, у односу на политику у БиХ, коју воде три националне заједнице, и са позиције међународне заједнице, објективно немогуће. Када буде дошло до другачије констелације снага у међународној заједници - може доћи и до промена", наглашава Милош Шолаја.

Дејтон недодирљив, али подложан манипулацијама

Шеф представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић  објашњава за РТ Балкан шта је све добро проистекло из овог документа. Све потписано и добијено по Дејтонском споразуму, каже Цицовић, је велики добитак за Србе - имају своју државу у оквиру БиХ, и ни сада, нити ће икад пожелити да то напусте, што би се рекло, онако без разлога. Правни терор тзв. међународне заједнице и марифетлуци унутар БиХ могли би довести до тога да Србе и Републику Српску истерају из БиХ. Политичко Сарајево уз помоћ неких западних политичких играча озбиљно ради на томе. 

"У Сарајеву се, или намерно прескаче, или заиста заборавља, да је Дејтонски споразум уз мир донео и друштвено уређење БиХ; дејтонски Устав БиХ (Анекс 4) је озваничио државну заједницу Републике Српске настале пре рата (9. јануара 1992. године) и Муслиманско-хрватске федерације у БиХ створене у рату Вашингтонским споразумом (18. марта 1994. године), које као ентитети БиХ имају све прерогативе државе осим послова који су дефинисани Уставом БиХ као надлежност заједничких органа и које договорно пренесу на заједничке органе. Уз све то Дејтонски споразум је, истовремено, и међународно признање Републике Српске и Федерације у БиХ, које су потписнице свих једанаест анекса Дејтона", рекао Цицовић. 

Велики део Срба сматрао је Дејтонски споразум недодирљивим, али Запад је све учинио да то буде само привид, јер многи раде против њега.

"Верујем да је велики део српског света мислио да ће Дејтонски споразум бити недодирљив, јер је постигнут у Америци, јер је амерички производ. Привидно је тако и данас, нико није ни покушао да промени ни слово Дејтонског споразума, али је штета настала и покушава се повећати другим "документима" са стране, одлукама високог представника (ма шта то значило), па још плус и нелегалним "правним институцијама на нивоу БиХ", које у том споразуму не постоје. Наравно, нико се не усуђује да укине Дејтонски споразум, јер су га гарантовале велике силе и Хрватска и Србија (тада СР Југославија), а многи споља и бошњачка страна изнутра и даље раде против Дејтона иако се мало-мало па куну у њега. Што је још апсурдније, кад ми из Републике Српске станемо у одбрану изворног Дејтона, сви из Сарајева и једног дела тзв. међународне заједнице, оптуже нас за антидејтонско деловање", наводи Цицовић.

Изворни Дејтон? Само уз велике геополитичке промене...

Питање о којем се говори стално је "Повратак на изворни Дејтон", а саговорници РТ Балкан, међу којима је и Цицовић, виде могућност враћања изворном Дејтону, али уз пуно туда и промена на геополитичком нивоу. 

"Повратак на изворни Дејтон није немогућ. Неким великим, заиста великим променама у свету много шта би у свету било враћено на право стање, па би тако и БиХ била враћена на фабричко подешавање, тј. на изворни Дејтон. Наравно, не треба веровати да Срби могу променити ишта чак ни у овом делу света, а камоли шире, али у свему што се у свету догађа, ваља бити на правој страни, на страни истине, слободе, правде и међународног права, а у оквиру БиХ, тј. код куће, и даље озбиљно радити на очувању права и надлежности које Република Српска има по Дејтону. Потребно је истовремено радити на томе да све што нам је одузето вратимо на миран и на законима и пре свега на Уставу заснован начин", наводи Цицовић.

Не верујем, објашњава Млађен Цицовић, у велике и изнанадне промене у БиХ, верујем у принципијелан полаган рад у сарадњи са политичким актерима који такође желе изворни Дејтон и тврд став у правној одбрани Републике Српске, при чему ваља знати да само очување Републике Српске истовремено значи и очување БиХ, оне БиХ дефинисане Дејтонским споразумом као државне заједнице два ентитета и три конститутивна народа

Соња Караџић Јовичевић: Једино Срби поштују Дејтон, остали му приступају као "шведском столу"

Соња Караџић Јовичевић, кћерка првог председника Републике Српске Радована Караџића и политичарка, рекла је за "СРНУ" да само Срби доследно инсистирају на примени Дејтонског мировног споразума, иако су они најмање њиме добили. 

"Од тада све до данас, Срби су једина страна која се ослања и поштује Дејтонски споразум, али и обележава дан његовог потписивања", изјавила је Караџић Јовичевић.

Она истиче да се Дејтонски споразум само над Србима примењује као средство претњи и кажњавања, док за остале, његове одредбе важе факултативно, јер им је и приступ као "шведском столу" можеш како хоћеш, а и не мораш, а ако хоћеш, узми само шта ти одговара".

"Од почетка, одредбе Дејтонског споразума сви остали третирају и тумаче као списак снова и 'духова', уместо поштовања обавезе одредби, дакле 'слова уместо духова', иако је јасно написан и није предвиђен за произвољна тумачења измене", нагласила је Караџић Јовичевић, која је и бивши потпредседник Народне скупштине Републике Српске.

Она је оценила да је толерисање оваквог авантуризма, без обавезе доследне примене, балансираног приступа и одговорности свих актера и гараната, злонамерно према Републици Српској, па и БиХ, непрофесионално и у крајњем уводи у одобрену праксу - слободе тумачења, злоупотребе и кршења, што се може применити и на било који други споразум у свету.

"Наше обележавање Дана потписивања споразума јасно показује да су Срби били и остали опредељени за мир. Игнорисање овог дана и његовог значаја јесте игнорисање самог Споразума и то, ево већ 27 година, за резулат не даје ништа осим одржавања нестабилности и уношења немира", сматра Караџић Јовичевић.

Желим да верујем, каже Караџић Јовичевић, да из тих мотива није настао, али је чињеница да се управо за такво стање употребљава.