Где гори у Црној Гори: Зашто Мило блокира измене Закона о председнику?

У Гордијев чвор се ових дана запетљао политички систем Црне Горе, а једини код кога је "мач" којим би се могла развезати ова заврзлама и формирати влада је председник Мило Ђукановић.

Проблем је у томе што њему није до разрешења - односно није му ни до именовања мандатара, а ни до доношења новог Закона о изменама и допунама Закона о председнику који парламентарној већини даје надлежност да сама предложи кандидата за премијера да састави нову владу.

Ђукановић је тако одбио да да мандат лидеру Демократског фронта Миодрагу Лекићу, а закон је већ два пута враћао Скупштини.

Први пут је уложио "рекламацију" оцењујући да би такав акт изазвао конфузију уставних надлежности најважнијих државних органа, уништио принцип поделе власти и урушио државноправни поредак, а други пут усвојени акт послао је назад на дораду због, како је наведено, грешке у називу документа.

"Ако председник врати закон на поновно одлучивање, Устав уопште не захтева нужност неке значајније већине, односно не тражи се двотрећинска већина као у неким другим случајевима, већ обична већина. Он је након тога дужан да тај закон прогласи. Ово што се десило, односно то што је он одмах након поновног усвајања закон вратио председици Скупштине са захтевом за дораду, није регулисано ни Уставом ни нижим правним актима, јер се односи само на техничку дораду. То је заправо куповина времена или 'играње на ситно' између председника и парламентарне већине која је усвојила закон", истиче за РТ Балкан Василије Марковић, правник Института за упоредно право.

Какав ће глас сада стићи из Ђукановићевог кабинета и да ли ће парламентарној већини ово бити трећа срећа, остаје да видимо кад истекне рок од три дана за изјашњавање.

Али шта то Ђукановић има против овог акта па му се толико противи?

Разлог је у томе што би му доношење овог закона у великој мери отежало да настави да се са парламентарном већином игра мачке и миша, а њима би омогућило да коначно формирају владу без обзира на његово противљење.

"По одредбама новоусвојеног закона, ако председник не да мандат особи иза које је парламентарна већина, скупштина ће онда моћи да прогласи мандатара петицијом коју је подржао 41 или више посланика. Председниково одбијање, законом је представљено као кршење Устава. У том смислу се тежиште помера ка Скупштини и то из њиховог угла заиста јесте деблокирајући механизам", илуструје Марковић.

Али, како објашњава наш саговорник који је уједно и члан НВО "Ми знамо ко смо" из Црне Горе, Ђукановићу то суштински и не одузима овлашћења будући да црногорски председник ни сада није имао овлашћење да одбије мандатара иза кога стоји парламентарна већина под изговором да није убеђен у спремност коалиције да такву владу одржи стабилном.

Може ли он опет да одбије овај акт?

"Према експлицитној уставној норми, председник Црне Горе дужан је да након поновног усвајања истоветног текста (будући да је право суспензивног вета искористио) обавезно прогласи закон и то без икаквих даљих могућности да га преиспитује. У томе је уставотворац био врло јасан и нагласио је да је председник у обавези да то учини", подвлачи Марковић.

Председница Скупштине из предострожности је, каже он, донела Одлуку о хитности, знајући шта може да у политичкој арени очекује од Ђукановића.

То у принципу значи да ће дан након истека рока до кад је председник дужан да потпише закон, он свакако бити објављен у "Службеном гласнику".

Таква одлука, како тумачи наш саговорник, с обзиром на то да нема утемељење у правним решењима црногорског система, је на неки начин уставно-правно сумњива, али се може сматрати изнуђеним решењем и јединим начином на који држава може да изађе из правне и институционалне кризе.

"Хтео бих да потцртам да ако је Ђукановићу заиста на срцу заштита Устава и ако је све своје претходне кораке чинио мотивисан тиме, било би лицемерно да сада не прогласи Закон о изменама и допунама закона о председнику, на шта је дужан по изричитој одредби Устава", наглашава саговорник РТ Балкан.

Марковић се, каже, не би усудио да прогнозира рокове, али мисли да је извесно да ће Црна Гора нову владу добити пре председничких избора који се очекују на пролеће.

"Можда чак и из симболичког разлога, а то је да се у том надгорњавању законодавне већине и тела извршне власти оличеном у председнику Црне Горе покаже да већу снагу има парламентарна већина. Мислим да је то највероватнији исход, иако би и техничка влада неометано могла да врши свој мандат до евентуалног самораспуштања скупштине које би могло да да се поклопи са председничким изборима за које мислим да ће бити кључни политички догађај и да ће разрешити овај Гордијев чвор правне, институционалне и политичке и друштвене кризе у Црној Гори", истиче Василије Марковић са Института за упоредно право.

Венецијанска комисија рекла "не"

Венецијанска комисија раније је препоручила да се не усваја Закон о изменама и допунама Закона о председнику, будући да би то суштински представљало и промену Устава већином мањом од прописане.

"Комисија је позвала на што хитније формирање Уставног суда, будући да је и сама свесна да не може да цени уставност тог акта, али је истакла да се  њиме на неки начин задире у уставну материју, односно да се законом уређују неки институти  који су резервисани за Устав који у Црној Гори припада категорији чврстих устава, односно доноси се по отежаној процедури, па је доношење закона овакве садржине простом већином донекле нелегитимно", објашњава Марковић.

Али, ствари се, међутим не могу гледати црно-бело.

"Улога Венецијанске комисије у интернационализацији уставног права и развоју демократија и демократских институција у посткомунистичким земљама не може и не треба да се сведе само на слепу послушност и некритичко прихватање свих гласова који долазе из Венеције. Ово усвајање Закона, уз солидну аргументацију која је понуђена као одговор, како председнику Црне Горе, тако и Комисији, мене радује јер значи да је политичко-правна култура државе у процесу сазревања", закључује саговорник нашег портала.