Србија и Балкан
Хрватски медији: Вучић не иде у Дубровник?
Србија ће на самиту у Дубровнику бити представљена на нивоу министра спољних послова, преносе хрватски медији
На самит "Украјина – Југоисточна Европа" који се сутра одржава у Дубровнику доћи ће велики број високих званичника из земаља региона, а према писању хрватских медија, међу њима неће бити српског председника Александра Вучића.
Србија ће, како наводе, бити представљена на нивоу министра спољних послова.
Српски председник је рекао да је документ који треба на том скупу да се усвоји прављен тако да би Србија била једина земља која мора да каже да не може да прихвати, јер се тражи увођење санкција Русији.
Додаје да за неке речи није било довољно што су их једном рекли, него пет пута понављали исто.
"Да је тако грозна, ужасна, језива и не знам каква још агресија Руса. Па онда зликовци, злочинци, криминалци, убице, овакви, онакви и тако даље, а онда дођу до санкција, па онда није довољно, подржавамо све оне који су увели санкције, него захтевамо да сви морају да уведу санкције и тако даље. Ово што ви описујете, то нас је баш брига, описујте шта хоћете. Али где ви нама заповедате шта ћемо ми да радимо, е то не можемо. Тако да, то ћемо да видимо", рекао је Вучић.
На самит ће сутра допутовати и Владимир Зеленски, који је и суорганизатор овог скупа.
Реч је о трећем самиту у том формату. Први је одржан у августу 2022. у Атини, други у фебруару ове године у Тирани, а главни циљ овог дубровачког јесте да се искаже солидарност и подршка земаља југоисточне Европе Украјини, преносе хрватски медији.
Учесници би требало да прихвате заједничку Дубровачку декларацију о чијем се тексту још преговара, али би тај документ, како се наводи, требало да буде на трагу ранијих декларација са самита у Атини и Тирани.
Главне тачке декларације, сазнаје се, требало би да укључе осуду "руске агресије", подршку територијалном интегритету Украјине укључујући и полуострво Крим, подршку мировном плану председника Зеленског, захтев за процесуирањем ратних злочина у Украјини, подршку евроинтеграцијама Кијева и чланству у НАТО-у кад се за то стекну услови, као и подршку енергетској безбедности и обнови Украјине након завршетка рата.
