Никад нисам могао да замислим да ће Црна Гора да се прави на некој снажној антисрпској тези као што је то био случај у претходним годинама, изјавио је пре председничких избора Јаков Милатовић.
Овај политичар који је младалачке дане провео у Црној Гори, а онда захваљујући стипендији завршио школовање на Западу, вратио се у државу да постане ни мање ни више него министар.
Право је питање да ли је Милатовић уопште гласао на парламентарним изборима 2020. године када је после 30 година власти смењен режим Мила Ђукановића. Ипак, то није била препрека да постане министар у новој влади.
Пред други круг избора молио за српске гласове
У Београду се осећам као код куће, а мој однос према Србији увек је био "испуњен љубављу", говорио је Милатовић пре председничких избора 2023. године.
Знајући да је немогуће да победи Ђукановића ако не добије гласове оних који се изјашњавају као Срби, пред гласање у другом кругу поручио је да се залаже за најбоље могуће односе са Србијом и да му значи подршка свих учесника на изборима.
Сву своју неспремност да се носи са функцијом председника државе показао је већ на дан гласања када је на бирачко место заборавио да понесе личну карту. Невешто се правдао да је крива супруга која га је у последњи час наговорила да промени одело.
"Од данас ћемо направити велики корак када је у питању помирена Црна Гора, праведнија Црна Гора и коначно Црна Гора свих нас", обећао је Милатовић у првој изјави тик након што је гласао.
Већ након тога променио је своју реторику и однос према Србији.
Иако је обећао да ће Ђукановићеву политику послати у далеку прошлост, истиче је да је гласао за независност Црне Горе, као и да је за њега питање признавања независности тзв. Косова готова ствар.
Недавно нашао у незгодној ситуацији да на јавном скупу објашњава да се осећа као Црногорац а да говори српским језиком.
По доласку на функцију, Милатовић је променио и однос према Митрополији црногорско-приморској. Пре избора, 2022. године говорио је да је МЦП била једина институција која није била под контролом Ђукановића.
"Наравно, није ни то пало са неба. Митрополит Амфилохије је градио свој ауторитет годинама. Наше друштво је у тим литијама видело импулс који је успео да окупи све људе који су тражили промене", говорио је Милатовић који је и након смрти митрополита Амфилохија био чест гост његовог наследника Јоаникија.
Ипак, променио је свој однос и према Српској православној цркви и Митрополији.
Оправдавајући се да је легалиста, Милатовић је почео да даје легитимност неканонској Црногорској православној цркви, говорећи да је она "део правног система Црне Горе".
Недавно је отишао и корак даље, па се састао са поглаваром Кипарске православне цркве Георгијем са којег су послате поруке које могу да покажу какав је однос Милатовића према ЦПЦ.
"Црногорска црква још није аутокефална. Верујем да веза која постоји међу свим православним црквама важи и за нас. Када уз Божију помоћ остваре аутокефалност, наши односи ће се даље развијати. У сваком случају, делимо заједничку веру", рекао је Георгије, што је саопштено након састанка.
Милатовићев кабинет је демантовао ове тврдње са Кипра, али из тамошње цркве није повучено ово саопштење.
Шетња по Дубровнику
Уместо да помогне извршној власти да измени свој дискриминаторски однос према онима који се изјашњавају као Срби и подржи измену закона о двојном држављанству, Милатовић се определио да своју различитост од Ђукановића покаже на други начин.
Слободно време након самита који је организовао Андреј Пленковић, Милатовић је искористио да прошета Страдуном и тим фотографијама се похвали на друштвеним мрежама.
"Пре 33 године овај град био је жртва трагичних ратних догађања у којима је претрпео значајна страдања и разарања, чему је, нажалост, допринела и тадашња политика наше земље", написао је Милатовић.
"Важно је да политику деведесетих оставимо иза нас и да, ослобођени заблуда и скупо плаћених грешака из прошлости, корачамо напред према заједничкој европској будућности", навео је Милатовић.
Дакле, било му је важно да се Хрватима покаже да није као Ђукановић, али не и пред Србима.
Од литија захваљујући којима је постао најпре министар, а онда и председник државе, од обећања да државу неће градити на србомржњи, остало је још само то да говори српским језиком.
Да ли ће га то држати довољно дуго да, након објављивања резултата пописа, подржи да српски језик постане и службени, не зна се. Биће јасно ако почне да говори измишљеним словима жј (ź) и шј (ś).