Библиотекарско друштво Србије апеловало је на Владу Србије и ресорно министарство да се стави ван снаге одлука о плаћању тарифе за позајмљене књиге. Предвиђено је да од 1. јануара 2025. године на сваку позајмљену књигу или публикацију, јавне библиотеке плаћају 15 динара за ауторска права.
Библиотекарско друштво Србије упутило је допис председнику Владе Србије Милошу Вучевићу у коме наводе да би плаћање тарифе угрозило опстанак јавних библиотека и апелују на државу да пронађе неки други модел. Наводе да су Хрватска и Словенија то решиле издвајањем новца из државне касе.
Истичу да немају ништа против тога да се плаћају ауторска права, али сматрају да је овакав начин финансирања неодржив.
Јелена Глишовић, председница Библиотекарског друштва Србије каже да библиотекари нису консултовани када су донете "Тарифе накнаде за давање на послугу оригинала и умножених примерака ауторских дела издатих у штампаној форми".
Наводи да је у првобитном тексту стајало да ту накнаду плаћају оснивачи јавних библиотека, а да је почетком августа ове године, та одредба измењена да тарифе плаћају јавне библиотеке, односно оснивачи.
"То значи да ће накнаде морати да плаћају библиотеке. Јавне библиотеке то не могу да плаћају, јер немају сопствени новац. Те накнаде су око 50 одсто годишњег буџета које велике библиотеке добијају за набавку књига. У великом броју библиотека то је износ који је већи од буџета. Осим тога имамо и мале библиотеке које уопште немају буџет за набавку књига, већ добијају оно што добију од министарства", каже Глишовић за Јуроњуз Србија.
Угрожено око 530 библиотека у Србији
Уколико примена почне од 1. јануара 2025. године сматра да ће велики број библиотека бити угрожен, јер неће моћи да исплате износе за тарифе и већ након првог квартала доћи ће до утуживања. Додаје и да је немогуће и да библиотеке наплаћују тарифе од корисника за сваку изнајмљену књигу.
"Чак ни то није могући механизам, зато што има библиотека које не наплаћују чланарину. Оне које наплаћују чланарину, то није новац којим библиотека располаже. Библиотеке немају сопствени новац", рекла је Глишовић.
Тарифе неће плаћати националне библиотеке, високошколске и школске библиотеке и универзитетске библиотеке. Угрожене су јавне библиотеке, њих око 530 у Србији.
Глишовић наводи да би то могло да доведе до затварања библиотека, које су често у малим срединама једино место за културна дешавања.
Тарифе за ауторска права пракса су и у земљама окружења. Библиотекари кажу да би Србија могла да се угледа на Хрватску и Словенију које су то решиле тако што таксе плаћа држава, односно ресорно Министарство културе.
Увођење тарифа за позајмицу књига предвиђено је Законом о ауторским правима. Тим законом је регулисано да се новац од плаћања тарифа уплаћује Организацији за остваривање репрографских права (ООРП).
Константиновић: Новац намењен ауторима
Милош Константиновић из ООРП каже да подржавају апел јавних библиотека и слажу се да новац за тарифе треба да издвајају локалне самоуправе, као оснiвачи библиотека или да то иде директно из државног буџета.
Урадили су и прорачун да би тарифе за изнајмљене књиге на годишњем нивоу за целу Србију износиле 190.000 евра.
"Тај новац је намењен ауторима (писцима), не иде издавачима. Ми смо људи књиге, нама је библиотека важна зато што је то наша кућа. Стало нам је да наплата тарифа буде што једноставнија. Словеначко решење је да то иде из буџета", рекао је Константиновић за "Јуроњуз Србија".
Додаје да су то симболичне суме за буџете градова као што је Београд и Нови Сад. Утврђено је и ко ће добијати новац од накнада - писци и преводиоци. Како ће се новац делити остаје удружењима да се договоре. Такође, зна се и да право на накнаду од изнајмљеног дела немају чланови породице преминулих писаца.
Константиновић каже да је идеја да се афирмишу млади писци, посебно они који се баве поезијом. Наглашава да су накнаде у земљама ЕУ вишеструко веће. Као пример наводи Словенију где се за сваку изнајмљену књигу или публикацију издваја 0,9 евра, што је око 100 динара.