Србија и Балкан
Нису поштеђене ни бебе од три дана: Годишњица масакра у Драгинцу и Јадру
У Цикотама побијено је 396 особа, 135 деце имало је мање од 10 година. У Великом Селу масакрирано је 276 људи, међу њима 23 деце. Убијали су на све начине, од премлаћивања метком до клања деце пред родитељима, до вађења беба из утробе мајке, бајонетом
Војници немачког Вермахта, званичне оружане силе немачке државе, спалили су у селу Коренита у Јадру, октобарских дана 1941. године, на ломачи, 13 чланова породице Терзић. Миловану Лазићу спалили су супругу и петоро деце. У Коренити је, на ломачама, у закатанченим кућама, октобарских дана 1941. године живо спаљено 95 деце.
У селу Јаребице убијено је 475 људи, међу њима било је 13 деце млађе од 10 године. Село је после покоља остало пусто, звери у немачким униформама после масакра мештана у опустелом селу поклале су сву стоку и живину.
У Чокешини побијено је, спаљено више од 200 људи, међу њима било је 19 деце млађе од 10 година.
У Цикотама побијено је 396 особа, 135 деце имало је мање од 10 година. У Великом Селу масакрирано је 276 људи, међу њима 23 деце.
Од 14. до 19. октобра 1941. године, у Драгинцу, Јаребицама, Великом Селу, Цикотама, Чокешини, Новом Селу, Текеришу, Горњим и Доњим Недељицама, Филиповићима, Горњој и Доњој Бадањи на најзверскије начине побијено је, према оном што је утврђено, пописано, 2.677 становника, нису поштеђена ни деца у колевци стара три или четири дана. У самом Драгинцу побијено је 1.379 мештана.
После априлског слома, у Јадру и Рађевини током лета плануо је устанак против окупатора, за кратко време ослобођени су Лозница, Бања Ковиљача, Крупањ... Лозница је од краја августа до половине октобра била слободна, у борбама у којима је устанике предводио потпуковник ЈВуО Веслин Мисита, заробљена су 93 немачка војника.
Половином септембра, уследила је позната наредба о стрељању 100 Срба за једног убијеног и 50 за рањеног немачког војника. Следила је страшна, брутална одмазда.
У једној од наредби немачких окупационих снага за одмазду наведено је и да "жене и деца одржавају везу, старају се о снабдевању", па "према томе, казну мора искусити целокупно становништво, а не само мушкарци".
После се показало да се казна односила и на бебе од три – четири дана.
Јединице 342. немачке пешадијске дивизије, пребачене из Француске у Србију, још 24. септембра започеле су напад на Шабац. Сви мушкарци од 17 до 60 година спроведени су у Јарак где је побијено неколико хиљада цивила. Људи су 17 километара спровођени, пешке, трчећи, они који би заостали, убијани су на месту. Следила је офанзива на Мачву и Јадар, затворен је обруч око територије између Јадра и Цера. Дошло је до битака између устаника и војника Вермахта близу Драгинца и Корените у којима је убијено осам, рањено 30 немачких војника.
"Ваш задатак је да прокрстарите земљом у којој се 1914. лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример, који мора најтеже погодити целокупно становништво", стоји у наредби немачког команданта, генерала Франца Бемеа од 25.септембра 1941. године.
Две недеље касније генерал је наредио да се у Србији, "услед балканског менталитета наређења Врховне команде извршавају с највећом строгошћу" као и да се спречи стављање крстова на гробове како се на стратиштима не би створила српска светилишта.
У Драгинцу је стрељање трајало од 13. до 16, у другим селима од 13. или 14. до 19. октобра.
У самом Драгинцу, већина народа похватана је на превару. Немци су затражили да људи дођу у команду како би добили објаве за слободно кретање. Превара је успела, сељаци из Драгинца и околних села у колонама су падали Немцима у руке. Само у једном дану у овом селу стрељано 650 људи, у групама по 50, изнад већ ископаних рака.
"Примењујући раније утврђену квоту да се за убијеног немачког војника стреља сто, а рањеног педесет Срба требали су за одмазду убити укупно 2.300 људи. Пошто у Драгинцу нису имали толико затвореника и пошто квота ту није могла бити намирена немачки војници су у четвртак 16. октобра кренули у чишћење Симиног Брда, Филиповића, Великог Села и Јаребица где је пешадија била појачана и тенковима. У овом походу убијали су све живо на што су наилазили, од немоћног старца до беба у колевкама. Убијана је стока и остале домаће животиње. Домаћинства су спаљивана", пише на интернет страници Меморијал Драгинац.
Исту судбину, како се наводи, доживело је становништво Kорените 17. и Цикота 19. октобра. Убијали су на све начине од појединачног упуцавања до масовних стрељања, од убијања метком до клања деце пред родитељима и до вађења беба из утробе мајке, бајонетом. У овим случајевима жртве нису ни бројане нити евидентиране.
Поред домаћег становништва у овим селима је убијен и велики број избеглица из Славоније, Срема и Мачве, а који се бежећи испред немачке војске ту сместио код родбине и пријатеља. Због тога број жртава у Драгинцу и околини никад и није могао бити утврђен са потпуном тачношћу.
