Србија и Балкан
Пицула: Ни признање "Косова", ни санкције Русији не гарантују улазак Србије у ЕУ
Тонино Пицула је током пленарне седнице у Стразбуру именован сталним известиоцем Европског парламента за Србију и у наредних пет година ће испред Парламента бити задужен за све теме које се тичу односа Европске уније и Србије
Хрватски европарламентарац Тонино Пицула након што је именован за сталног известиоца Европског парламента за Србију најавио је да ће у оценама напретка Београда инсистирати на испуњавању захтева који се за прикључење Унији постављају пред земље кандидате. Указује да није довољно само да Србија призна Косово како би напредовала на европском путу, већ да постоји низ специфичних политика које мора да испуни, пише Хина.
Пицула је током пленарне седнице у Стразбуру именован сталним известиоцем Европског парламента за Србију и у наредних пет година ће испред Парламента бити задужен за све теме које се тичу односа Европске уније и Србије.
Пицулу, који се у својим мандатима активно бавио односима земаља Западног Балкана и Уније, медији издвајају као еврозаступника који има непријатељски однос према нашој земљи, па су његово именовање за сталног известиоца Европског парламента за Србију описали и као "гурање прста у око" Београду.
"У протеклих 11 година сам водио делегације за односе с БиХ и 'Косовом'. У прошлом мандату сам био и стални известилац за Црну Гору и према томе имам већ једну врсту резистенције на све оно што није оправдана критика, што је можда идеолошки или вредносно обојено. Мој је посао пре свега да у одређеној земљи разговарам са представницима институција које морају направити главни посао, јер је за стање у некој земљи најодговорнија власт. На мени је да у отвореним разговорима с представницима власти комуницирам пре свега и анализирам оно што се, по некој општој процени, мора направити", казао је Тонино Пицула.
Он је оценио да ће тај процес бити доста сложен, али наводи да је на његовој страни пре свега политичко искуство, како европско тако и национално, и да ће у сваком случају "наступати пре свега принципијелно".
"Па ако чак и ставимо са стране моје именовање на ту дужност са свим оним како се то интерпретира, поготово у Србији, треба казати да је Европски парламент од све три институције Европске уније увек био најдоследнији заговорник политике проширења", рекао је Пицула у разговору за Хину, али и нагласио да "процес приступања и даље мора бити утемељен на испуњавању критеријума".
"Није довољно признање Косова, ни санкције Русији"
Из Канцеларије заступника су најавили да ће један од главних изазова за Србију свакако, поред усклађивања с правним тековинама и вредностима ЕУ, бити усклађеност и с актуалном политиком Брисела, према руској инвазији на Украјину", што значи да ће се интензивирати притисци на Србију да уведе санкције Русији.
О стању у Србији заступник Пицула ће једном годишње у име ЕП-а припремати извештаје након представљања годишњих извештаја Европске комисије. У преговорима су до сада отворена 22 од 35 поглавља од којих су два привремено затворена.
Председник Србије Александар Вучић је изјавио да преговори Европске уније и Србије споро напредују констатујући да то "није због због владавине права".
"Да признамо лажну државу Косово или уведемо санкције Русији, сутра бисмо постали чланица ЕУ", рекао је Вучић.
Иако Вучић такву могућност одбацује као неприхватљиву, Пицула додаје да ни то не би било довољно.
"Мени се чини да су то важни елементи који би значили да Србија заиста мења однос према политичким процесима који су изразито важни за њу и за њене суседе. Али, наравно да поред тога постоји цели низ елемента специфичних политика које Србија на свом путу до свог коначног циља мора и испунити. Не можемо свести то само на један, два или три елемента који, колико год да су важни, нису довољни. Постоје копенхашки критеријуми који можда не звуче спектакуларно, али су путоказ којим су прошле све друге земље, па ће тако морати и Србија", рекао је Пицула.
Копенхашки критеријуми су захтеви које ЕУ поставља пред земље кандидате за прикључивање, од оних политичких, попут владавине права, до усклађивања са циљевима Уније.
"Важно је отварати и затварати поглавља и кластере, али једнако тако је важно и јесте ли неком потребни. То је у политици реалност, очито да постоје лидери држава чланица ЕУ које из својих националних интереса Србију доживљавају као партнера. Колико при томе воде рачуна о целини ситуације у Србији, то је питање за њих", појашњава Пицула.
Пицула је у разговору напоменуо како ће слику о Србији стварати не само кроз контакте с представницима власти него и с представницима цивилног сектора, академске заједнице и наравно пословне заједнице.
"Ти контакти сигурно ће ми помоћи да створим једну целовитију слику о стању у Србији, о чему ћу известити институцију која ме је именовала, а то је Европски парламент", каже Пицула.
