Квалитет ваздуха у Србији: Где је дошло до загушења

У годинама најављивања отварања Поглавља 27 у преговорима Србије са Европском унијом, које се односи на животну средину и климатске промене, уредници су три пута проверавали висину инвестиција које ће подразумевати усклађивање са еколошким стандардима ЕУ: 10 до 15 милијарди евра. У најскупљем и најзахтевнијем преговарачком поглављу као сектор на којем ће бити потребно највише рада издвајало се пречишћавање отпадних вода и управљање отпадом. Последњих месеци, међутим, примат еколошког проблема број један у земљи, барем у широј јавности, преузео је загађени ваздух.

Саговорници РТ Балкан слажу се да загађење ваздуха није проблем који постоји од јуче, присутно је годинама уназад. Оно што је новина је да је јавност сада много више заинтересована за ову проблематику. За разлику од претходних година сада неупоредиво више грађана прати загађење из дана у дан преко разних апликација, а процветало је и тржиште пречишћивача ваздуха које набавља све већи број њих.

Еколошки активисти, такође, бацили су веће светло на овај проблем који је извео више хиљада грађана на улице. Један од последњих протеста одржан је почетком децембра и са њега је затражено да се јавност сваког месеца обавештава о корацима који су предузети како би се смањило загађење, да се кажњавају велики загађивачи, а поручено је и да ће ако се окупи 30.000 људи на протесту, на следећем бити блокирано свих пет београдских мостова. То се, за сада, није десило.

Први стратешки документ

Новина је и то што је Србија недавно добила први национални Програм заштите ваздуха у Републици Србији од 2022. до 2030. године са акционим планом. Министарство заштите животне средине саопштило је да је реч о првом стратешком документу за област заштите ваздуха за чију ће примену у наредним годинама бити потребна улагања од 2,6 милијарди евра.

Потребна улагања су надмашила процену коју је изнео Фискални савет 2018. године, у извештају о инвестицијама у заштиту животне средине. Њихова процена је била да ће у наредних десетак година у унапређење квалитета ваздуха бити потребно уложити 2,4 милијарде евра. Национални план, осим што је две милијарде "тежи", односи се и на краћи временски рок.

Ресорно министарство навело је да ће циљеви програма бити остварени кроз смањење емисија из различитих сектора, као што су енергетика, стационарна постројења за сагоревање, саобраћај, велика индустријска постројења и пољопривреда. Неке од мера најављене у саопштењу су бржа замена старих уређаја за грејање у домаћинствима и обнова возног парка.  

"Унапређење квалитета ваздуха у Србији један је од кључних приоритета Министарства заштите животне средине", истиче се у саопштењу.

Први национални Програм заштите ваздуха не може се наћи на сајту ресорног министарства, а до објављивања овог текста од министарства нисмо добили одговоре на питања упућена мејлом о томе које су конкретно мере планиране, за које ће бити издвојено највише средстава, колико је новца прошле године уложено у мере за побољшање квалитета ваздуха и да ли министарство поступа по пријавама грађана када је реч о загађењу ваздуха. 

Колико је стање забрињавајуће, шта се мери и како?  

Велики градови у трећој категорији 

Званичне податке о загађености ваздуха за ниво целе земље објављује Агенција за заштиту животне средине која користи мрежу државних и локалних мерних станица.

У последњем годишњем извештају, за 2021, подаци су прикупљани са 201 мерног места. И показали су да је у чак 20 градова у Србији ваздух прекомерно загађен, то је трећа и најлошија категорија ваздуха према класификацији Агенције и односи се на ваздух где су прекорачене граничне вредности за једну или више загађујућих материја. На том списку су готово сви већи градови наше земље: Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Чачак, Ваљево, Панчево, Суботица, Нови Пазар, Сомбор…

Доминантна загађујућа материја су суспендоване честице ПМ 2.5 и ПМ 10, у оба случаја прекорачене су годишње граничне вредности дозвољене количине ових материја у ваздуху на великом броју мерних станица широм земље.

Највеће дневне концентрације PM10 током 2021. године измерене су на станици Ваљево чак 317 µg/m3 и на станици Бор Градски парк 267 µg/m3 – дозвољена дневна концентрација је 50 µg/m3.

Што се тиче осталих загађујућих материја представљених у извештају, годишње граничне вредности нису прекорачене ни на једној мерној станици када су у питању сумпор-диоксид, угљен-моноксид, бензен, мада је било дневних прекорачења, док је у случају азот-диоксида годишња вредност прекорачена на четири станице у Београду, Смедереву, Бору и Ваљеву, забележено је и прекорачење циљних вредности приземног озона (на седам станица) и бензопирена (на четири станице).

Најчешћи извори загађења, када је реч о ПМ 2.5 и ПМ 10 су топлане снаге мање од 50 мегавата и индивидуално грејање (80 одсто, односно 65 одсто случајева), друмски саобраћај (8 одсто, односно 9 одсто), индустрија (5 одсто) када је реч о ПМ 2.5 и пољопривреда без сточарства (осам одсто) када је у питању ПМ 10.

За високу концентрацију сумпор-диоксида и азот-диоксида одговорна је производња електричне и топлотне енергије (91 одсто, односно 42 одсто), друмски саобраћај учествује са 38 одсто у производњи концентрација азот-диоксида, а индустрија са шест одсто.

Како дише престоница

Ваздух је у Београду био прекомерно загађен услед присуства азот диоксида и суспендованих честица ПМ 10 и ПМ 2.5, наводи се у извештају Агенције за заштиту животне средине.

Мерења квалитета ваздуха свакодневно обавља Градски завод за јавно здравље који у државној мрежи има три мерне станице, а у локалној више од 30 мерних места и станица. Мерења се врше акредитованим методама, у складу са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, а индекс квалитета ваздуха усклађен је са оним Агенције за заштиту животне средине, каже Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље. Треба још додати да су у домаће, републичко законодавство имплементиране европске директиве о квалитету ваздуха, тачније да граничне вредности загађујућих материја одговарају онима у земљама ЕУ.

Медији су много пута писали о томе да је Београд одређеног дана био најзагађенији град на свету, некад је падао на друго или треће место у тим извештајима – већ у зависности од дана до дана.

"Који је град најзагађенији, ако бисте баш хтели да их рангирате тако, разликује се од сата до сата, а не од дана до дана. Ми не рангирамо градове, наш посао је вршење физичко-хемијских испитивања квалитета ваздуха, добијање података, објављивање здравствених препорука, али мислим да нема ни смисла рангирати јер се на дневном нивоу поредите са градовима који су у другој временској зони. Знамо да су загађења највећа ујутру, касно поподне и увече, а ви поредите загађење са градовима из целог света где је негде дан, негде ноћ, негде лето, а негде зима. Имате и годишње листе и ту се види да Београд није најзагађенији град на свету, него да је далеко од тога", каже Шоштарић.

Додаје и да је апсурд што популарни сајтови и апликације које рангирају градове, напишу да је ваздух оцењен као нездрав зато што је тренутна вредност суспендованих честица десет пута већа него што прописује Светска здравствена организација на годишњем нивоу.  

"Дакле, пореди се тренутна вредност са граничном вредношћу за годину дана што је релативан апсурд, а још је већи апсурд што то нико неће да чита и пренесе до краја информацију", истиче Шоштарић.

Треба томе додати још један податак: медији се готово по правилу у рангирању градова позивају на податке сајта "Ај-Кју ер" или њихове апликације "Ер вижуал". "Ај-кју ер" је, што се може видети и на њиховом званичном сајту, швајцарска компанија која се бави, између осталог, производњом филтера за ваздух и пречишћивача за ваздух.

"Ваздух у Београду није загађенији него раније, само су сада мерења прецизнија, подаци су доступнији. Раније сте у престоници имали фабрике, индустрију, сви су аутомобили били еуро 1, имали смо оловни бензин. Сада нас загађују други полутанти", каже Шоштарић.

Највећи извор загађења у Београду, који има проблем са високом концентрацијом ПМ 10 и ПМ 2.5, требало би по извештају Агенције да буду топлане и индивидуална ложишта која су стављена у једну категорију убедљиво највећег загађивача који доводи до повишених концетрација ових штетних материја.

"Индивидуална ложишта јесу извор загађења, али не и топлане јер само је још једна остала, колико знам, која треба да пређе на гас, све остале га већ користе као гориво". истиче Шоштарић.

Зелена или љубичаста Србија

Коментаришући извештај Агенције за заштиту животне средине, Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације каже да се уочава да је с једне стране Агенција, вероватно под притиском јавности, престрого оцењивала и стављала поједине градове у трећу категорију, која се на мапи означава љубичастом бојом, у случајевима када је гранична вредност прекорачена један или два дана заједно са градовима где је она била прекорачена више од сто дана. С друге стране, зеленом бојом, што означава прву категорију ваздуха, чист и незагађен, означавани су на мапи Србије градови у којима уопште нису ни вршена мерења, истиче Јовановић.

"Имамо 12 или 13 градова са више од 50.000 становника који немају одговарајући мониторинг. Београд је купио 20 нових аутоматских мерних станица, што је непотребно расипање пара и не лечи проблем, а тамо где треба нема их уопште. Сурдулица, Лесковац, Мајданпек, Врање, само су неки од њих. Кад немате мерења, не можете да представите да је ваздух прве категорије. Немамо доказе да је он загађен, иако вероватно јесте, али још мање има доказа да је чист", каже Јовановић.

Ипак, он државни мониторинг оцењује као солидан, а као рак-рану наводи то што се оно што је забележено праћењем квалитета ваздуха не лечи, што се Закон о заштити ваздуха слабо примењује у делу који се односи на кажњавање великих загађивача и што се свеукупно врло мало ради на мерама које би одговориле на забележене високе концентрације штетних материја у ваздуху.

"У Србији се као и у свим развијеним земљама мери се стандардни сет параметара, азотни оксиди, сумпорни оксиди, приземни озон, суспендоване честице, ПМ 2.5 и ПМ 10, које су од стране Светске здравствене организације жигосане као највећи проблем угрожавања здравља становништва. Посебно ПМ 2.5 чије честице улазе директно у плућа, алвеоле. Опасан је не само због своје концентрације него и због тога што ове честице често носе тешке метале и друга опасна једињења и елементе. Процена СЗО је да је у Србији 14.000 превремених смрти због аеро-загађења, по том броју Србија је прва у Европи, а Београд, према истим подацима, милионски град са најлошијим квалитетом ваздуха у Европи", наводи Јовановић.

Он додаје да не би рекао да је квалитет ваздуха гори данас него раније.

"Са мањим или већим варијацијама он је константно лош. Озбиљан мониторинг постоји у протеклих 10-12 година. Ако кажемо то је и пре било, шта то значи, да треба тако и да остане? Индустрија, ложишта, мање електране и саобраћај су извор загађења у Србији у 95 одсто случајева. Ложишта на угаљ и мазут се морају елиминисати активношћу институција и државе, не нечијом појединачном савешћу. Ложишта има око милион у Србији и треба их променити. Легитимна је и забрана одређених мотора, али дајте друга возила, не треба очекивати да неко са просечном платом од 300-400 евра може да купи електрични аутомобил. Индустријски и енергетски сектор, такође, треба да решавају проблем претераних емисија", истиче Јовановић.

Да ли нас трује производња струје?

Вратимо се још једном годишњем извештају о квалитету ваздуха у Републици Србији, једином званичном документу по овом питању који се односи на територију целе земље. У њему се наводи да је "током 2021. године појава концентрација сумпор-диоксида опасних по здравље људи забележена на станици Бор Градски парк пет пута. Појава концентрација азот-диоксида опасних по здравље људи није забележена ни на једној станици током 2021. године".

Извор загађења, у случају ове две материје, у највећем броју случајева је производња електричне и топлотне енергије. Иако су, што се загађења ваздуха тиче, највећи проблем суспендоване честице, за које су у значајном броју случајева одговорна и индивидуална ложишта, Европска унија стално нас прекорева због термоелектрана на угаљ, када је у питању загађење ваздуха. Остали извори загађења уопште се не помињу. 

У Извештају Европске комисије о напретку Србије за ову годину, као и у оном од пре две године, у делу који се тиче Поглавља 27 и још прецизније загађења ваздуха, Србија се позива да као приоритет реши емитовање загађујућих материја из Термоелектране "Костолац Б", али и да се одрекне угља.

Највећи загађивачи су кућна ложишта, затим топлане на биомасу, саобраћај, па тек онда производња електричне енергије, која учествује у веома малом проценту у загађењу ваздуха, каже стручњак за енергетику Милош Здравковић.  

"Производња електричне енергије има најмањи утицај на загађење, то је прича из 'Зелене агенде' која је довела Европу у овај проблем у којем јесте. Нигде се гас за производњу струје не троши у тој мери као на нашем континенту, пре свега у ЕУ, јер Стари континент има највише обновљивих извора енергије. Кад нема ветра, сунца, ниски су водостаји, морате да балансирате, а једино са гасом можете да дате брз одговор да се на мрежи одржи напон", каже Здравковић.

Што се тиче наших електрана и замерки да су постројења стара, да користе неквалитетан угаљ и да је због тога емисија штетних материја вишеструко већа код нас него у ЕУ, Здравковић наводи да постројења јесу стара, али и да нису ни близу толики загађивачи коликим се приказују.

"Наше термоелектране су прављене да раде на угаљ који ми копамо овде у Србији и то заиста није велики проблем, користе лигнит који је најмање калоричан угаљ. Било је оплемењивања мазутом због свих проблема са неквалитетном рудом и дешавањима у ЕПС-у", наводи Здравковић.

Неупоредиво мање загађења било би када би степен гасификације био већи, истиче наш саговорник.

"Немачка је, на пример, веома гасификована земља, сагорева највеће количине гаса у Европи. После гашења неколико термоелектрана, изградили су термоелектрану која је има инсталисане капацитете три пута већа него све заједно затворене. Под плаштом екологије, пројектовали су ту велику термоелектрану да ради на најквалитетнији угаљ на свету, антрацит који увозе из Русије", истиче Здравковић.