Све више малолетника у канџама коцке: Може ли се изменама Закона томе стати на пут

Сваки трећи петнаестогодишњак у Србији сe бар једном у животу коцкао, показало је последње истраживање Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Посебно забрињава податак да 5,7 одсто ученика првог разреда средње школе показује знаке проблематичног коцкања, запостављају школу, учење.

Процењује се да у Србији има око 300.000 зависника од коцке, а то су углавном млади до 25 година. Међу њима је све више малолетника.

Одавно је упаљена "црвена лампица" да нешто мора озбиљно да се предузме. Влада Србије је на последњој седници усвојила измене и допуне Закона о играма на срећу, којима су прописана бројна ограничења за особе млађе од 18. година што се тиче коцке.

Мења се Закон о оглашавању: Забрана игара на срећу на паноима у близини школа

Новим законским решењима предвиђено је обавезно проверавање годишта свакој особи која улази у аутомат клубове и кладионице, а власници су дужни да на видно место истакну текст са упозорењем да коцкање може да изазове зависност и да је строго забрањено за малолетнике.

Србија заузима неславно друго место у Европи по броју кладионица по глави становника. Оно што је до сада представљало озбиљан проблем је што се у кладионицама служи алкохол по знатно нижим ценама од оних у кафићима. Тако средњошколци за џепарац који им родитељи дају могу да се кладе, али и да пију.

Изменама закона предвиђена је забрана служења хране и алкохолних пића са више од пет одсто алкохола у кладионицама и аутомат клубовима.

У свет коцке млади углавном улазе из забаве. Почињу са тикетима од 50 и 100 динара, а онда се улог повећава. Међу младима је све популарније онлајн клађење. То је област коју је најтеже регулисати.

Покушај да се пронађе решење

Законодавац је и у тој области покушао да нађе решење кроз омогућавање приступа информационо-комуникационим системима оних који организују онлајн клађење, односно обавезе обезбеђивања приступа њиховим базама података.

У предлогу измене Закона уводи се и обавеза утврђивања идентитета играча приликом регистрације за онлајн игре, како би се малолетницима онемогућило учешће, док ће приређивачи игара бити у обавези да Управи за игре на срећу омогуће приступ њиховом линку видео-надзора.

У установама где се лече зависници од коцке, кажу да имају све више средњошколаца који траже помоћ. Реч је, углавном, о младићима од 15 до 18 година. 

Психијатар Ивица Младеновић, који се бави лечењем од болести зависности, каже да је важно што држава покушава да регулише ту област.

"Видећемо како ће се проверавати да ли су они који долазе у кладионице пунолетни. Највише изазова биће за онлајн клађење, јер је то јако компликована прича. Вероватно је законодавац нашао неки модел", рекао је Младеновић за РТ Балкан.

Кладионице избациле квоте пред изборе у Београду: Ко има највише шанси да освоји градску власт?

У свет коцке младе обично увлаче вршњаци, али се дешава да то буду и чланови породице - отац, деда, ујак, стриц.

"Поражавајуће је да их у цео тај цвет некада несвесно уводи породица. Дешава се да отац или деда поведу дете са собом када иду у кладионицу и у шали му дају да попуни тикет уместо њих. Треба имати у виду да ако се отац, деда, стриц коцкају, велика је вертоватноћа да ће се и дете коцкати. На то се мора обратити пажња, ту породица сноси велику одговорност", каже Младеновић.

Онлајн клађење

Популаризацијом онлајн клађења, коцкарнице су дошле младима у собу. Психијатри кажу да је танка линија између коцкања из радозналости са малим износима и патолошког коцкања. 

А када је моменат да се потражи помоћ лекара и шта је аларм на који родитељи треба да реагују?

Младеновић наводи да су то запостављање школе и прве крађе од родитеља због коцке.

"Они су премали да улазе и зеленашке дугове, већ углавном краду од родитеља. Продају вредне ствари по ниским ценама", објашњава Младеновић.

Прва крађа често није повод да родитељи дете одведу код лекара. Покушавају сами то да контролишу.

"Када схвате да дете одбија да иде у школу, да има друге активности они их доводе на лечење. Код онлајн клађења родитељи су потпуно немоћни. Скептичан сам да то и законски може да се реши, јер се на глобалном нивоу тешко решава", наводи психијатар.

Kоцкање једног члана, може да уништи целу породицу и што дуже траје, теже се и лечи. Одвикавање од коцке траје више година, а што је најважније у процес лечења мора да буде укључена цела породица.