"Одјек сирене" у Руском дому: Које су последице НАТО бомбардовања 1999. године?

Руски дом организоваће у понедељак 11. новембра од 17 часова трибину "Одјек сирене" посвећену НАТО бомбардовању СР Југославије 1999. године.

Посетиоци ће моћи да чују шта је показало руско социолошко истраживање о ставу српског народа према дешавањима у СР Југославији 90-тих година прошлог века, економским санкцијама, политичким променама и бомбардовању 1999.

У питању је истраживање групе руских и српских стручњака спроведено поводом 25. годишњице од почетка НАТО агресије на СРЈ. Посебно је интересантно шта о овим питањима мисли млађа популација од 24 до 45 година која је у то време стасавала.

На основу истраживања је настала колективна монографија "Дуг одјек 1999.", која, између осталог, показује да култура неговања сећања на догађаје који су значајни  за српску националну, али и светску историју, упркос бројним покушајима да се Србима наметне култура заборава, последњих година расте. Монографија је недавно представљена у Москви.

Учесници догађаја су Леонид Драчевски, извршни директор Фондације за подршку јавној дипломатији "Александар Горчаков", Викторија Карслијева, извршни директор Центра за спољнополитичку сарадњу који носи име дипломате Јевгенија Максимовича Примакова, Јекатерина Ентина директор Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију, руководилац пројекта за истраживање дугорочних последица бомбардовања Југославије, др Никита Бондарев, виши научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука, Стефанија Иветић, студент на Националном истраживачком универзитету "Висока школа за економију", Александар Наджаров, аналитичар Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију.

Своје виђење догађаја 1999, у посебном делу програма под називом "Отворени микрофон" поделиће и млађа генерација. Млади из Србије су активно учествовали у раду над социолошким истраживањем, а у Руском дому ће говорити музичар и културолог Огњен Лопушина, репер Новак Мирковић, кувар и репер Милан Јанковић Чорба, редитељ Данило Бећковић, архитекта Милутин Вукојичић.