Трагедија у Војци отворила Пандорину кутију: Колико у Србији има нелегалних домова за старе
Епилог несреће у дому за стара и немоћна лица у Војци код Старе Пазове је двоје страдалих и исто толико повређених. Ухапшени су брат и сестра Ђ.Г (30) i M.J. (28) који се сумњиче да су основали Удружење "Желим, могу, хоћу" и без дозволе пружали услуге смештаја великом броју старих и немоћних људи.
Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици предложило је јуче суду да им одреди притвор до 30 дана.
Случај из Војке је отворио Пандорину кутију, а то је рад нелегалних домова за старе којих у Србији има све више.
Колико је ситуација алармантна најбоље говори податак који је пре две године изнело Удружење приватних установа социјалне заштите, да у нашој земљи послује 70 нерегистрованих домова за старе. Ти објекти су ван система и не подлежу никаквим контролама.
Надежда Сатарић, која је радни век провела као социјални радник у домовима за старе, каже да је највећи проблем што држава нема праве одговоре на проблем демографског старења у нашој земљи.
"Ми имамо све више старачких домаћинстава, млади одлазе. Старији људи док могу сами да функционишу, они остају код куће. Када више не могу, када им треба организована државна помоћ, онда не могу да добију смештај. У државним домовима за старе чека се по више месеци. У приватним има места, али они су скупи, људи то не могу да плате", рекла је Сатарић за РТ Балкан.
Проблем је вишеслојан и није га лако решити. Огромне су листе чекања за државне домове за старе, тренутно око 1.500 људи чека на смештај. Услуге државних домова, старе особе могу да плате од својих пензија и сродници немају веће трошкове. За приватне то је немогуће.
Нема довољно инспектора
У приватним домовима који имају дозволу за рад смештај кошта од 700 евра, па навише. Многе породице то не могу да плате. Решење се тражи у сивој зони, где домови без лиценце нуде повољније цене, али и упитне услуге. Обично немају просторне услове за рад, немају довољно кадра, што мора да има сваки дом за старе да би добио потребне дозволе.
Да би се предузела озбиљнија акција на терену и стало на пут раду нелегалних домова за старе, држава нема довољан број инспектора.
Драгоман Пауновић, председник Мреже инспектора Србије каже да је немогуће са овако малим бројем инспектора на терену контролисати све објекте.
"Сви субјекти би требало да буду контролисани у складу са проценама ризика. Међутим, то је данас немогуће јер немамо довољно инспектора", рекао је Пауновић за РТ Балкан.
Трагедија у Војци још је већа, јер се регистровани објекат Центар за социјални рад из Старе Пазове и Удружење "Желим, могу, хоћу" налазе у истом дворишту.
Пауновић сматра да је Центар за социјални рад у Старој Пазови морао да реагује, да алармира надлежне органе и да провери да ли Удружење које ради поред њих и смешта стара и немоћна лица има потребне дозволе за рад.
Вулетић: Злочин према корисницима
Покрајински секретар за социјалну политику Предраг Вулетић рекао је за РТС да је Удружење "Желим, могу, хоћу", где је узбио пожар у недељу 10. новембра, услуге смештаја корисницима наплаћивао.
"Учињен је злочин према корисницима који су били у нелегалном објекту. За то су потпуно одговорни људи тог Удружења, али и локални систем социјалне заштите. Нисмо имали никакву дојаву, пријаву, а ни информацију од Центра за социјални рад Стара Пазова", рекао је Вулетић за РТС.
Покрајинска Инспекција социјалне заштите утврдила је да се ради о нерегистрованом субјекту за смештај старих лица о чијем постојању није имала претходно сазнање.
Маја Ралић, шефица инспекције социјалне заштите рекла је да се ради о нерегистрованом објекту који нити је поднео захтев за рад, нити има дозволу за рад.
"Обавеза Центра за социјални рад је да пријави сваку појаву која је супротна закону. Овде је био велики број људи", навела је она.
У нерегистрованом дому у Војци на смештају су биле 23 особе. Истрага ће показати како је дошло до пожара, али се сумња да га је подметнуо један од корисника. Директорка центра за социјални рад у Старој Пазови Рада Жугић поднела је оставку.