Чак педесет четири државе света одбиле су да, прихватајући Резолуцију о борби против величања нацизма, стану у ред земаља које се одупиру оживљавању највећег зла светске цивилизације.
На списку земаља које нису прихватиле документ који су предложили Руси, а којим се охрабрују државе "да предузму одговарајуће конкретне мере, не би ли спречиле ревизију историје и исхода Другог светског рата", налазе се Немачка, Јапан, Шпанија, Италија, али и државе које су се некада бориле против нациста, укључујући Велику Британију, Француску и Сједињене Америчке Државе, Канаду, па и Украјину.
Овакав исход гласања и не чуди с обзиром на то да је Канада, на пример, после Другог светског рата постала и остала једно од највећих уточишта нациста, па смо тако прошле године сведочили и громогласном аплаузу којим је парламенту ове државе с одушевљењем поздрављен нациста Јарослав Хунка.
Ако погледамо листу држава које су се успротивиле резолуцији, на њој ћемо видети и Балтичке државе у којима се све више величају нацисти, а сви споменици везани за Совјетски Савез, који је и победио нацизам, скрнаве и руше.
Исто тако, места изненађењу нема ако се сетимо да у Украјини годинама већ буја нацизам, те да је управо то и један од главних разлога због којих је руски лидер Владимир Путин и покренуо Специјалну војну операцију, са циљем денацификације те државе.
На правој страни историје, међутим, нашло се 116 земаља, па је Трећи комитет Генералне скупштине УН ипак значајном већином усвојио резолуцију, око које би, очекивали бисмо бар, морао да постоји и консензус. Један од главних спонзора документа била је и Србија, а са њом и Јерменија, Белорусија, Кина, Мали, Северна Кореја, Јужна Африка…
"Србија је и до сада била међу спонзорима оваквих резолуција у УН и сасвим је логично што такву резолуцију већ годинама иницира управо Руска Федерација, као и што велика већина чланица УН гласа у прилог њој", објашњава некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић, наводећи како овај документ подсећа јавност и на то да су највећи допринос победи над нацифашизмом дали управо Русија, односно Совјетски савез, као и некадашња Југославија.
Много је разлога за усвајање таквог документа, каже наш саговорник, који подсећа и како смо дуже време сведоци систематског ревидирања и прекрајања историје Другог светског рата.
"Западним земљама не одговара истина да највећа заслуга за победу над нацизмом и у борби за слободу припада управо Совјетском савезу и Црвеној армији, али и Југославији. Југославија је, имајући у виду величину и површину дала много већи допринос од других европских земаља. У просперитет Европе уграђено је више од 27 милиона руских живота, и око 1,7 милиона живота мале европске земље, Југославије. Водеће силе Запада, англосаксонци гурају тезу да су они најзаслужнију за победу над нацифашизмом. Свакодневним понављањем тога онемогућавају младима да сазнају истину о томе ко су носиоци савезничке победе у Другом светском рату", наводи наш саговорник.
На срећу, каже он, огромна већина земаља света не дозвољава такве покушаје кривотворења историје – "јер ревизија историје је увек била предсобље ревизије граница".
"Ради се о томе да тих неколико десетина земаља које су се успротивиле резолуцији, нису схватиле да се глобални односи развијају у правцу подршке основним принципима међународних односа, подршке Повељи УН и реафирмацији резултата и тековина Другог светског рата. Природно што Србија наставља принципијелну политику у одбрани истине, која је главни правац за одбрану мира у слободу. Они који су за ревидирање историје, не раде ни за стабилност ни за владавину права већ само служе политици наметања и хегемонизма", закључује наш саговорник.
Дипломата Зоран Миливојевић истиче да је борба против нацизма цивилизацијско питање, као и да нико не би смео да има резерви када је реч о том питању.
"Запад је против резолуције јер је спонзор била Руска Федерација. То противљење је на линији покушаја изолације Русије која, као што видимо, није успела. Уз то, један од разлога због којих се Запад противи резолуцији јесте управо то што покушавају да изврше ревизију резултата Другог светског рата", уверава Миливојевић.
Став Србије био је, каже он, принципијелан, и наша земља била је на правој страни.
"Приступ Београда има две основе – Србија је генерално против нацизма и појава које су на тој линији, а исто тако Србија није сагласна са покушајима ревизије Другог светског рата. Србија не сматра да има било каквог основа да се ревизија резултата Другог светског рата и злоупотреба историје врше зарад политичких интереса", закључује Миливојевић,