Србија и Балкан

Расељавања на траси београдског метроа: Шта грађани добијају и од чега зависи накнада

Процењено је да је, због изградње прве линије метроа, потребно обезбедити 60 хектара земљишта, одакле треба уклонити 13 стамбених и 47 пословних објеката
Расељавања на траси београдског метроа: Шта грађани добијају и од чега зависи накнада© Amir Hamzagic/ATAImages

У београдским општинама у току су преговори са грађанима који живе или имају пословне објекте на местима где ће се градити станице метроа. После корекције цене за објекте, мештани очекују више накнаде и за земљиште.

Ставови грађана су подељени, али већина не жели новац. Директор ЈКП "Београдски метро и воз" Андреја Младеновић објаснио је за РТС од чега зависи врста накнаде и најавио када почињу расељавања.

Град Београд усвојио је Акциони план расељавања за прву фазу прве линије београдског метроа. Прва линија ће ићи трасом од Карабурме, ка Панчевачком мосту, преко Трга републике, Мостара и Сајма до Аде Циганлије, Бановог брда, Жаркова, Макиша и Железника.

Процењено је да је, због изградње прве линије метроа, потребно обезбедити 60 хектара земљишта, одакле треба уклонити 13 стамбених и 47 пословних објеката.

Међу њима су и приватне куће, од којих су неке грађене без дозволе, а међу пословним објектима има чак и бензинских пумпи.

На будућој траси метроа највише људи биће расељено из Улице Милорада Јовановића на Чукарици. На месту где ће "кртица" која ће копати тунел ући под земљу, живи двадесетак породица.

Стручњаци Градског завода за вештачење проценили су објекте и власници треба да добију надокнаду. Прва процена је после жалби коригована и понуђено је у просеку четири пута више новца.

Ставови оних који треба да се селе су подељени. Неки су задовољни, док други сматрају да за тај новац не могу да обезбеде одговарајући кров над главом.

У анкети, већина испитаника, око 76 одсто, изјаснила се да жели да им се имовина замени, а да не желе новчану накнаду. Ово је углавном јер брину да због пораста цена некретнина у Београду понуђена накнада неће бити довољна да купе некретнину на подручју на коме тренутно живе.

Истовремено, велика већина, ако не и сви, коментарисали су да не би прихватили некретнину изван општине у којој тренутно живе.

Разлог због којег су се испитаници одлучили за замену имовине може се објаснити чињеницом да више од 80 одсто њих нема друге стамбене објекте или земљиште које би могли да користе уместо експроприсаног објекта.

Зоран Здравковић каже да је ситуација тренутно таква да хоће да сруше пола куће и да се прави приступна саобраћајница.

"Ја сам рекао да то не може, јер то је ван памети шта хоће да раде. То је једна ствар. Друга ствар, понудили су нам цену од 500 евра по квадрату, па су преиначили онда нешто на 1.800 евра, што је опет јако мало за Жарково и за општину Чукарица", оцењује Здравковић.

Грађани сматрају и да њихово земљиште вреди више него што је процењено, и очекују да ће и та цена бити коригована, као у случају објеката.

"Што се тиче земљишта, тренутна ситуација је 6.300 евра по ару, а ми њима не продајемо њиве, ми им дајемо плацеве, чија је цена тржишна овде око 40.000 евра", наводи Здравковић.

Директор ЈКП "Београдски метро и воз" Андреја Младеновић рекао је у "Београдској хроници" да је са грађанима урађено више анкета и да су они у овом тренутку у фази разговора са општинама у којима живе, при чему је одзив добар, а сарадња коректна.

Врста накнаде зависи од статуса објекта, објашњава Младеновић и наводи да се то у овом тренутку утврђује и на самим расправама.

"Ми посматрамо објекте и парцеле, а онда утврђујемо њихов статус, да ли су легални, нелегални, који је статус људи који њима живе, да ли су власници, закупци, да ли неки корисници, да ли уопште имају било какав статус. И на тај начин ће се и одредити њихова даља судбина у смислу надокнада који ће им бити исплаћиване. Да ли ће то бити новчана накнада, да ли ће то бити заменски објекат или закуп неке будуће стамбене јединице у којој ће живети или ће то бити нешто четврто у односу на статус који имају", каже Младеновић.

Поступци још нису завршени, тако да је извесно да ове зиме неће бити расељавања. Младеновић очекује да ће прва расељавања почети од марта и априла следеће године.

Што се тиче почетка конкретних радова, требало би да почну у септембру следеће године.

image