Србија и Балкан
Мобинг у Србији: Како разликовати лош менаџмент од злостављања на раду?
Статистика показује да је Србија у границама европског просека када је изложеност мобингу у питању - од 13 до 15 одсто
Један од првих "лајфстајл" магазина у земљи, уместо да поставља стандарде лепоте и моде, ових дана постао је платформа за причу о мобингу.
Наиме, више од 40 запослених анонимно, а 12 њих и именом и презименом, иступило је против послодавца.
Исповести бивших запослених
Неколико њих поделило је своја искуства на сајту "Огледало фирме" наводећи на које све начине су их, наводно, директорке годинама уназад злостављале на послу.
"Однос директорки према запосленима: омаловажавање, вређање, оговарање запослених".
"Мобинг, викање, драње, физичко и психичко насиље. Кад нешто проспеш на под терају те да поједеш, терају те да рибаш ВЦ, прете".
"Посао на коме неко од запослених плаче у канцеларији барем једном недељно, људи који по цео дан не иду у ВЦ јер су толико затрпани беспотребним обавезама, једу најбрже што могу јер се плаше да неће завршити све у року. Иако заврше, увек се дода нешто више, јер једноставно не смеју да имају тренутак у коме нису хиперпродуктивни. Окружење које убија креативност јер се људи третирају као роботи. Право је чудо како опстаје фирма".
"Директорке плаћају фенг шуи 'експерте', дају велики новац да дођу да гатају по фирми и оптужују запослене да саботирају просперитет фирме ако помере столицу... Микроменаџмент су довеле до тог нивоа да запослени морају да имају инсталиран 'деск тајм' који мери сваку њихову активност и покрет. У суштини, ако мало дуже, да простите, пишате... одразиће на ваш 'деск тајм'.. Није битно да ли вам је неко умро, да ли сте болесни, сваки минут се мора надокнадити. Гази се преко мртвих, и ово је још улепшана верзија. Савет свакоме да тражи боље за себе".
Шта је мобинг?
Сада када знамо у каквом токсичном окружењу су новинари и дигитални радници обављали своје радне задатке, координаторка за радно право, Олга Вучковић Кићановић, за РТ Балкан дефинише мобинг као психо-физичко или сексуално злостављање на раду са циљем да запослено лице самоиницијативно реши да напусти радно место "услед повреде достојанства, унижавања личности и стварања непријатног окружења".
"Овде није та ситуација, па треба мало појаснити јер злостављање није уперено на једну особу, него на цео тим, због чега пре говоримо о нездравом радном окружењу за које је увек крив менаџмент", наводи она.
Додаје да у члану 12 Закона о спречавању злостављања на раду постоји шест група понашања које представљају мобинг: онемогућавање комуникације, ремећење људских односа, погоршавања услова рада, атак на лични и професионални интегритет, сексуално узнемиравање, отежавање услова рада субјективно (где су конкретно отежани)...
Експерт за радно право објашњава да постоји привредни мобинг - где је циљ послодавца да запослени сам оде јер постаје вишак из економских разлога, где истовремено не може да му да отпремнину, а не жели да буде предмет тужбе због отказа. Такође, ту је и политички мобинг, где је главни мотив елиминисати политичке неистомишљенике, сведоке малверзација и сл. Код стратешког мобинга, како каже, може цео тим да оде јер су постали организациони вишак, па их мобери малтретирају до крајњих граница.
"Такође, треба имати у виду да ли се радник понаша у духу пословне политике куће или је повредио радну обавезу и дисциплину, односно да ли је посреди злоупотреба. Треба испитати и радника и послодавца, или особу на високој позицији која мобингује када се поступак медијације обавља у самој фирми. Мобинг се доказује и на суду, и то није ни лако ни тешко. Треба прво знати шта је мобинг, разграничити га од других кршења социјалних и људских права. Затим особа која сматра да трпи мобинг треба то да учини вероватним, док друга страна то може да оспори, такође, доказима... То је судска пракса у случају мобинга, дискриминације и узбуњивања, како би се олакшало људима да процесуирају и изађу на прави пут у тужбама и споровима", наводи она.
Наглашава да суд прописује новчану казну од 50.000 до милион динара, и да се најчешће одређује због повреде личног достојанства и нарушавања здравља, али да треба имати материјалне доказе, док се сам поступак покреће најкасније шест месеци од претрпљеног злостављања.
Олга Вучковић Кићановић за наш портал каже да је Клиника за рад у Милану објавила истраживање према коме је чак 83 одсто свих дијагноза последица мобинга. Такође, једна друга, психолошка студија шведског психотерапеута Ханса Лајмана обављена међу медицинским сестрама, показала је да мобинг смањује продуктивност радника који трпе злостављање за чак 60 одсто.
Сара Лопшур Ћурчин из "РОЗА" Удружења за радна права жена, за РТ Балкан каже да не постоји индустрија која није подложна мобингу, само да су посреди различити видови.
"Нама се обраћају жене из целе Србије, из јавног и приватног сектора, мобинг је нажалост присутан свуда. Раније смо имали више старијих радница, сада су то све и млађе особе од 20 до 35 година старости. Добра ствар је то што се информишу пре него што им се деси мобинг или док су на почетку каријере, а не када 20 година трпе, кад је касно да се нешто промени", објашњава Лопшур Ћурчин.
Наводи да не треба занемарити психолошки утицај који мобинг оставља на ментално и физичко здравље.
"Јављају се депресија, анксиозни поремећаји, сагоревање (burnout), аутоимуна обољења, поготово ако је у питању дуготрајан мобинг. Потлачени углавном ћуте из страха, на првом месту од отказа, а у случају да се огласе, боје се да ће бити тужене од стране истих тих послодавца, као и од будућих јер се плаше да неће моћи да нађу други посао. А када изађу из трауме, сматрају да после нема поенте и сврхе да се увлаче у целу ту болну причу", поручује наша саговорница.
Иначе, статистика показује да је Србија у границама европског просека када је изложеност мобингу у питању - од 13 до 15 одсто.
У бази одлука апелационих судова од 70-ак доступних судских одлука, више од половине тужбених захтева је одбијено.
Сектори у којима су тужбе најзаступљеније су здравство, просвета и државна управа (министарства).
