"Ми – Снага народа": Три министарства – нико надлежан за Маршалат и Генералштаб у "власништву" САД

У две најважније државне зграде – Маршалату поред Белог Двора и Генералштабу у Улици Кнеза Милоша, налазиле су се најважније инсталације за командовање, комуникацију, прислушкивање и сл. Обе зграде, без одлуке Савета Безбедности Уједињених нација, Американци су бомбардовали и срушили у НАТО агресији 1999. године, да би их годинама касније лагано присвојили, наводи се у саопштењу Покрета "Ми – Снага народа, проф. др Бранимир Несторовић".

Из Несторовићевог покрета подсећају да су зграду Маршалата у близини Белог двора Американци наменили себи за амбасаду. Плац са зградама и инсталацијама, које су покривале целу Југославију, проценили су прво на девет, затим на 11, а потом на 15 милиона долара. Да ли су уплатили купопродајну цену – до данас није објављено.

Генералштаб у Улици Кнеза Милоша, са свим подземним тунелима, просторијама и најважнијим државним инсталацијама, Американци су добили бесплатно, "али само" на 99 година, пише у саопштењу.

Из покрета упозоравају да, ако се план не промени, на неколико метара од најважнијих државних институција и инсталација, налазиће се хотел, коцкарница, слот-машине, сауне, станови и сл.

"Међутим, привидно се створио нерешив проблем за грађење: статус Генералштаба као непокретног културног добра које је, након НАТО агресије добило и меморијални значај. Али, та неизвесност прекинута је 14.11.2024. године Одлуком Владе 05 бр. 633-6790/2024 о престанку својства непокретног културног добра зградама Генералштаба војске Србије и Министарства одбране (где се годинама налази седиште НАТО-а). Основ је нађен у члановима 43. и 61. Закона о културном наслеђу", наводе из "Ми-Снага народа, проф. др Бранимир Несторовић".

НАТО агресору Весли Кларку смета будући Меморијални центар на месту Генералштаба

Додају да поменути чланови заиста овлашћују Владу да својим актом Генералштабу обрише статус културног добра, али уз услов да предлог тог акта мора припремити Републички завод за заштиту споменика културе и да га преко Министарства културе упути Влади на одлучивање.

"Међутим, Владина одлука не садржи податке: да ли је испоштован тај законски услов?", додају из покрета.

Наводе да су тим поводом проследили питања Министарству културе, Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране – који се сви одреда ограђују од свог посла:

На питање Министарству културе да ли је донета одлука о судбини зграде Генералштаба, добијен је одговор да "Министарство културе нема надлежности за доношење одлуке о судбини зграда Генералштаба" имајући у виду чланове 43. и 61. Закона о културном наслеђу.

На питање постављено Министарству унутрашњих послова да ли простор у кругу од стотинак метара од Генералштаба ужива посебан безбедносни статус – јер се ту налазе најважније државне институције, у којима се налазе највиши државни функционери са најповерљивијом електронским инсталацијама и документацијом, добили смо одговор да "објекат Генералштаба није у надлежности Министарства унутрашњих послова".

На питање постављено Министарству одбране да ли се испод раскрснице улица Немањина и Кнеза Милоша и свих суседних зграда налазе ходници, просторије итд. којима су повезане те зграде; да ли се у тим тунелима налазе инсталације за интерну, државну и међународну комуникацију Србије; да ли су Министарство и Војно правобранилаштво учествовали у давању позитивног мишљења, преговарању и закључивању Уговора 15. маја 2024. године са страним лицем у вези отуђења зграде Генералштаба, и да ли је Министарство вршило процену безбедносних ризика, и да ли постоји безбедносни ризик од продаје тих зграда страним приватним лицима – добили смо одговор Министарства "да не располаже траженим подацима", стоји у саопштењу Покрета "Ми – Снага народа, проф. др Бранимир Несторовић".