Зашто је Хрватска изабрала Трговску гору као "идеaлну" локацију за одлагање радиоактивног отпада

Проблематика намере Хрватске да на границу са БиХ смести радиоактивне отпаде из нуклеарне електране "Кршко" и друге опасне отпаде које настају на њиховој територији траје још од 1999. године. Тада је Хрватска политичком одлуком, гласањем у Сабору, елиминисала друге локације те у просторни план за одлагалиште уписала Трговску гору, свесно бирајући територију која је уклинила у БиХ. Локација на којој Хрватска инсистира налази се у граничном подручју са Републиком Српском.

"Намера је да се за овај антицивилизацијски чин искористи касарна Черкезовац, чији је улаз позициониран на мање од километар од границе, реке Уне и водозахвата са ког се Нови Град снабдева водом, док су тзв. складишни капацитети удаљени око 2200 метара од границе, Уне и водозахвата. У овом тренутку улазимо у најважнију фазу случаја, а то је објављивање студије утицаја на животну средину. Реч је о најважнијем документу који Хрватска мора јавно презентовати, а тај документ мора обрадити негативне утицаје на животну средину и људе", каже за РТ Балкан Марио Црнковић, председник Удружења Грин тим из Новог Града.

Летимичним погледом на географску карту видљиво је да је Трговска гора добрим делом окружена Републиком Српском. Штетне последице би могли осетити и становници Федерације БиХ, јер је угрожен комплетан унски слив од Бихаћа до Јасеновца. Такође, и са десне обале Уне најмање су угрожени Хрвати јер општина Двор, према попису из 2021. године, има 2.996 становника и то је већинским делом српска повратничка популација.

"На удаљености од 17 километара од границе са Републиком Српском и Босном и Херцеговином је локација Мајдан, која је знатно повољнија и по њиховим критеријумима, не само по нашим, али су одустали и дошли на саму границу", објаснио је за РТ Балкан геолог академик Неђо Ђурић.

Гостујући на Хрватској радио-телевизији, Тончи Тадић, физичар и стручњак за нуклеарну енергију, рекао је да је Трговска гора добра локација јер је она "плод десетогодишњих студија тражења локације".

"Ради се о локацији са најмањом вероватноћом за потрес. И то чак за потрес с повратним периодом од десет хиљада година. Она је 30 и нешто километара далеко од најближег геолошког раседа. То је уједно гранитно горје, без подземних вода. Далеко је и од насеља. Пуно је мање ризична од било које друге у Хрватској", истакао је Тадић.

Коментаришући ову изјаву, академик Ђурић каже да се овако не може одредити повратни период земљотреса и да је локација делимично сеизмична.

"Подземних вода има на том подручју. Истраживањима која намеравамо да проведемо требало би доћи до тачних резултата колико могу да угрозе не само становништво Републике Српске и Босне и Херцеговине, него и Хрватске у том делу, јер је то један стенски масив", објаснио је Ђурић.

Иако истраживања нису до краја проведена, Хрватска већ најављује да ће од 2028. године смештати радиоактивне отпаде на Трговској гори.

"Реализују процедуре, најављујући исход, а све то водећи се политичком одлуком на коју читав свет жмури јер је реч о чланици ЕУ, која је далеко утицајнија на међународном нивоу од БиХ, која и овај пут треба да буде колатерална штета", каже Црнковић.

Хронологија реаговања институција

Хрватски сабор је 1999. године Трговску гору означио као простор за одлагање ниско и средње радиоактивног отпада. Деценијама после уследила су реакције локалних институција, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Скупштина општине Нови Град усвојила је резолуцију против одлагања отпада 2007. године, а сличне одлуке донеле су власти Републике Српске и Федерације БиХ између 2015. и 2016. године. Декларације и резолуције против одлагалишта донеле су и зелене странке, бројне локалне заједнице те Парламентарна скупштина БиХ.

Хрватска је 2018. године програмом просторног уређења потврдила Трговску гору као локацију за одлагалиште. Активности Фонда за разградњу НЕ Кршко наставиле су се упркос протестима грађана, прекограничним иницијативама и упозорењима из БиХ о могућим негативним утицајима. Никада нису стигли одговори на бројна питања упућена Хрватској, билатерални контакти и међународни форуми коришћени за указивање на проблем, али углавном без конкретних одговора.

У међувремену, Република Српска је 2019. године прогласила Парк природе Уна, чиме је додатно исказан отпор према планираном пројекту.