Како је писмо младе Српкиње из 1908. довело Толстоја у Бањалуку?

Анђа Петровић, сестра знамените сликарке Надежде Петровић и песника Растка Петровића, писала је почетком прошлог века великом руском писцу, Лаву Толстоју, молећи га да се заузме за Србију.

Седмог октобра 1908. године Анђа Петровић, девојка чију је лепоту Иван Мештровић овековечио у каријатидама на споменику Незнаном јунаку на Авали – упутила је Лаву Николајевичу Толстоју писмо у којем га као "апостола угњетених" моли да "устане у заштиту Срба", да се својом "спасилачком речју" заузме у Русији и пред Европом за неправедно угрожену Босну и Херцеговину.

После неког времена, на Анђину адресу стигао је пакет из Русије. У пакету су биле Толстојеве књиге, и одговор. На самом крају писма Лав Николајевич јој је поручио: "Баш онда кад нам изгледа да је све изгубљено, тек тада почиње прави живот."

Као и тада, када је написано, Анђино писмо и данас покреће значајне догађаје и тера нас да мислимо и живимо "прави живот".  Нешто више од једног века после, Толстој је стигао у Бањалуку, у Републику Српску и, коначно, у Босну и Херцеговину, о којој је ономад писала и Анђа.

Владимир Иљич Толстој, чукунунук славног Лава Толстоја, и директор Државног музеја Лава Толстоја из Москве, отворио је изложбу на Филолошком факултету у Бањалуци "Писмо Српкињи: Лав Толстој о божанском и људском", посвећену поменутој преписци.

Потомак, како сам каже, српских Толстоја, чији су преци уточиште нашли у Србији након револуције, каже да памти шта је говорио његов отац и деда: "Русија је наша отаџбина, а Србија је наша домовина", рекао је Толстој за РТ Балкан.

"Веома сам срећан што сам данас овде у Републици Српској. У Русији високо ценимо пријатељске односе и став руководства Републике Српске који се тиче руског језика и свега онога што данас Русија чини, сматрамо то веома важним. Ова изложба је посвећена догађају у којем се српска девојчица искрено обратила Лаву Толстоју, тражећи од њега подршку. Толстој је веома озбиљно на то одговорио, писмом и чланком. Била нам је веома занимљива и прича о породици те девојчице, сазнали смо да је то угледна породица, да је њена сестра веома позната уметница", рекао је Толстој.

Професор др Боривоје Милошевић истиче да је изложба посвећена једном веома интересантном потезу мало познате Српкиње, која се усудила да упути неколико питања једном од највећих умова у историји цивилизације.

"Њена питања су била у вези са једним од највећих политичких догађаја и највећом кризом у Европи с почетка 20. века, за коју је Толстој био дубоко заинтересован и на основу те преписке заправо су настали и његови чувени радови, односно писма, која се тичу анексије Босне и Херцеговине, коју историчари сматрају једним од упаљача и темеља на којима је касније постао или настао Први светски рат, до тада највећи рат у људској цивилизацији. Очигледно је да је питање анексије БиХ било европско и светско питање и на основу ове преписке која је данас изложена на Филолошком факултету у Бањалуци можемо да видимо да је и знаменити руски књижевник и те како био заинтересован за судбину српског народа, и у Босни Херцеговини и ван њених граница", истиче Милошевић.

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Жељко Будимир посебно је истакао значај континуитета руско-српских веза. Рекао је да је сарадња Српске и Русије на веома високом нивоу, те да се посебно много ради на повратку руског језика у школе, од основих школа, па до високог образовања.

"Учење руског језика је учење о српској култури, везе између Руса и Срба нису везе као између Срба и Германа, као између Срба и Француза. То су природне, родственичке везе и када причамо о Толстоју, видите и по овом догађају о коме пише млада знаменита Српкиња у том периоду? Пише ономе кога осећа као свог, пише ономе кога осећа као заштитника. Пише у тренутку када народ који живи 1908. овде улази у окупацију , у период колонијализма. Немојте заборавити, ми овде преживљавамо период колонијализма, због тога не смемо идолопоклонички да се односимо према тим државама које су наставиле тај неоколонијални политички процес и данас овде. Зато је питање учења руског језика, питање нашег трагања за смислом", закључио је Будимир.

Владимир Толстој се посебно захвалио Републици Српској, како је рекао, малој по географском пространству, али великој по својој храбрости да стане уз Русију у тренутку када је читав западни свет против ње.

Ускоро би могло да дође до нове и плодне сарадње између институција у Републици Српској и Државног музеја Лава Толстоја у Москви, као и музеја у Јасној Пољани. Оба музеја су посвећена делу и заоставштини руског писца и чувају колекцију од непроцењивог значаја, објашњава Толстој.

"Ја сам директор државног музеја Лава Толстоја, који чува све пишчеве рукописе. Најдрагоценија је колекција његове заоставштине писане руком, ту су и копије аутентичног Толстојевог рукописа. Уколико Република Српска буде заинтересована могли бисмо предложити неки велики пројекат који би укључивао аутентичне  колекције", изнео је свој предлог Владимир Иљич.

Отварању изложбе су присуствовали и министар просвете и културе Жељка Стојичић, представници Амбасаде Руске Федерације у БиХ и Руског дома у Београду.

Изложба "Писмо Српкињи: Лав Толстој о божанском и људском" организована је у сарадњи Центра за руске студије Филолошког факултета у Бањалуци, Руског дома из Београда и Државног музеја Лава Толстоја из Москве.