Хрватска први пут признала геноцид над Србима: Званични Загреб ипак и даље ћути о Холокаусту
Званична Хрватска ћути после информације, коју су "Новости" јуче објавиле, да је њихов званичник на заседању Међународне алијансе за Холокауст у Лондону (ИХРА) признао како је у НДХ почињен геноцид над Србима. На изјаву Саре Лустиг, шефа загребачке делегације и директора Спомен-подручја Јасеновац "да нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима", засад је реаговала једино ИХРА.
Прво признање од осамостаљивања Хрватске о стравичним злочинима у усташкој творевини током Другог светског рата, Лустигова је дала на инсистирање делегације Аустрије да буде прецизна "да ли је над Србима извршен геноцид".
ИХРА је, међутим, вероватно на инсистирање хрватске делегације, осудила цурење информација из расправе о Концентрационом логору Јасеновац. На интернет страници ове организације то је објавио председавајући - лорд Ерик Пиклс, указујући да је "Хрватска постигла напредак у решавању забринутости у вези са спомен-обележјем у Јасеновцу".
"Ово је веома деликатна ствар што говори и о савременим односима Хрватске и Србије. Ови преговори захтевају међусобно поштовање и поверење. То доводи у опасност сав напредак постигнут по овом тешком питању које морају да реше Хрватска и Србија", навео је лорд Пиклс.
Лорд Пиклс је у једној ствари у праву: питање јесте деликатно и оптерећује односе Србије и Хрватске, али није у праву да њега морају да реше две земље, јер се оно тиче целог човечанства. Баш као што се и питање Аушвица тиче целог човечанства, а не само Пољске, Немачке, Израела...
Да је то тако, показује и изложба Музеја Холокауста из Вашингтона "Неки су били суседи", која је у Загребу отказана јер је Хрватска одбила да на изложбеним паноима наведе како је почињен геноцид и над Србима, а не само над Јеврејима и Ромима. Због покушаја ревизије историје, дугогодишњи директор ЈУ Спомен-подручја Иво Пејаковић дао је оставку.
У оквиру разговора о Јасеновцу и о томе у којој мери је Хрватска испунила препоруке ИХРА, које су јој дате за време прошлогодишњег председавања, у Лондону се могло чути да је званични Загреб издвојио 208.000 евра. Од тог новца, за почетак су очишћена јасеновачка језера, која су запуштена уназад 15 година, а изражена је и намера да се меморијал прошири, будући да актуелна поставка заузима свега 289 квадрата.
У саставу меморијала је и зграда некадашње кожаре, која је припадала логору, и која је у лошем стању, као и споменик Богдана Богдановића "Камени цвет", за који је тражено да ова држава аплицира код Унеска, не би ли се заштитио као материјално светско културно добро.
И док се у ИХРА расправља о Јасеновцу, хрватски медији скрећу пажњу домаће јавности нападајући СПЦ. Наиме, непуних недељу дана пре пленарног заседања у Лондону "Вечерњи лист" објавио је текст "Хисториографски допринос Љубице Штефан: Српска православна црква и фашизам". Љубица Штефан је понела деведесетих година титулу праведника међу народима, која се додељује онима који су током Другог светског рата помагали Јеврејима.
Касније, у својим делима, између осталог, оптуживала је СПЦ за везе са фашизмом и антисемитизам, писала је о контроверзном кардиналу Степинцу и "његовој помоћи Јеврејима, али и Србима", а посебно се бавила логором Јасеновац. Није међутим писала о страдању Срба, Јевреја и Рома, већ о логору као "комунистичком стратишту за хрватске мученике са Крижног пута 1945-1948."
Јасеновац је насловна тема и италијанског портала "Кризис", у оквиру које је дат историјат система логора Јадовно-Госпић-Паг, као првог логора за истребљење у Европи, и концлогора у Јасеновцу, који је имао мноштво подлогора. Такође се говори и о улози католичког свештенства у НДХ, где је на стотине свештеника било у усташким и другим војним организацијама у Хрватској, а један број је учествовао и у злочинима, све до командовања Јасеновцем и Старом Градишком ( фрањевац Мирослав Филиповић, фра Сатана).