Хрватски историчар тврди: Степинац прижељкивао стварање НДХ, за Јасеновац тражио суптилније методе

Проф. др Хрвоје Класић са загребачког универзитета сматра да отварање ватиканских архива, на које историчари чекају деценијама, неће открити нешто ново када је у питању папа Пије XII, али да би могло да буде занимљиво када је реч о "малим народима" попут НДХ.

"Бојим се да би се отварањем архива могло доћи до једног проблема, да и Срби и Хрвати пошаљу своје историчаре, како би доказали већ унапред задате ставове, а тако се неће доћи до истине. У случају загребачког надбискупа Алојзија Степинца кључно питање јесте шта је могао да учини да спречи злочине. Али питам се шта би било ко од нас учинио деведесетих да спречи злочине", каже Класић у интервјуу за "Вечерње новости".

Поводом покатоличења око 250.000 Срба од стране Степинца, који је на данашњи дан пре 77 година осуђен на 16 година затвора због колаборације са усташама, али је изашао после пет у кућни притвор, а рехабилитован после распада Југославије, историчар наглашава да се слаже са патријархом Порфиријем.

"Као добар познавалац лика и дела Степинца, и који ми је лично показао део коресподенције надбискупа и папе, он не верује да је Степинац лично одговоран за злодела. И ја његову одговорност видим у нечињењу, а не у чињењу. Да је грмео са проповедаонице против усташких злочина, можда би их било мање. Године 1942. проглашава Недељу борбе против псовања и критикује Загрепчанке на купалишту због огољених ногу, а људе одводе у логоре и убијају. Ипак, доказа да је био ратни злочинац - нема", подвлачи саговорник "Новости".

Уосталом, подсећа професор, и Дража Михаиловић који у Србији фигурира као национални јунак и антифашиста, почетком 1945. године шаље писмо свом човеку у Загребу да дође до Степинца и понуди му сарадњу у заједничкој борби против комуниста.

"Дража је морао да зна шта се догађа Србима од 41-45, па ако зна која је улога Степинца, зашто жели да сарађује са ратним злочинцем", објашњава историчар.

Он наглашава да је Степинац прижељкивао стварање самосталне Хрватске у којој ће католици бити већина.

"Видео сам документ у којем на почетку рата нема ништа против тога да се део православаца исели из НДХ и папи хвали усташку политику стварања католичке већине. Али, иако људи у Србији мисле да су Павелић и Степинац били пријатељи, они нису могли да се виде очима. Степинац је изражавао негодовање када је видео шта раде усташе, додуше претихо и приватним каналима", додаје проф. Класић.

Он додаје да за разлику од владике Велимировића или патријарха Варнаве, Степинац никада није похвалио Хитлера и нацизам.

"Кад је у питању Јасеновац, ставови су му контроверзни. Постоји писмо у ком се не опире одвођењу људи, већ скреће пажњу да би то требало радити на хуманији начин", подсетио је хрватски историчар.