Поводом руског Дана дипломата: Положен венац на гроб великог пријатеља Срба Николаја Хартвига

Поводом Дана дипломата 10. фебруара, дана када је 1802. године створено Министарство иностраних послова, представници амбасаде Русије, на челу са изаслаником амбасаде Русије у Србији Андрејем Темјашовом, положили су венце на гроб руског дипломате Николаја Хартвига.

Наиме, Хартвиг је у Србију дошао половином септембра 1909. године, а својим дипломатским радом учинио је да тадашња службена Русија почне много озбиљније да рачуна на Србију.

Боцан-Харченко: Москва и Београд тренутно имају најбоље могућности за сарадњу (ВИДЕО)

Свечаном погребу, 14. јула 1914. године, присуствовали су краљ Петар, његови синови Ђорђе и Александар, комплетна влада на челу са Николом Пашићем, највиши војни врх, сви страни представници и непрегледна маса народа.

На 15. годишњицу смрти, београдска општина подигла је споменик на његовом гробу, на коме је представљена икона Светог Николе, заштитника породице Хартвиг.

Николај Хенрикович Хартвиг - руски посланик у Београду

У време Сарајевског атентата и Јулске кризе 1914. године, руски посланик у Београду био је Николај Хенрикович Хартвиг, осведочени пријатељ Србије и омиљена личност у народу. Срби су га прихватили као свог сународника и ословљавали као "Никола Хартвић".

Својим дипломатским радом скренуо је пажњу званичне Русије на малу православну земљу на Балкану, на коју је Русија од тада почела рачунати много озбиљније, него раније.

Као директор азијског одељења, које је, између осталог, било задужено за избор кандидата за руске стипендије међу балканским Словена, формирао је огроман круг "ђака", присталица, поштовалаца и пријатеља у словенским земљама. 

Постављен за посланика у Србији 1909. године, Хартвиг ​​је уживао велику популарност и љубав у нашој земљи и узвратио јој је. Колико је велика била његова љубав према нашој земљи, говори и његова жеља да буде сахрањен у Србији.

Био је пријатељ са српским премијером Николом Пашићем и имао огроман утицај на развој братске државе.