Ухапшени председник општине Обреновац Милорад Грчић и бизнисмен Александар Папић

Полиција је по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду ухапсила Милорада Грчића, председника општине Обреновац, због сумње да је у време док је био вршилац дужности директора ЈП Електропривреда Србије (ЕПС) са сарадницима оштетио то јавно предузеће.

Осим њега, приведен је и бизнисмен Александар Папић који је наводно власник фирме које је добијала тендере ЕПС-а у договору са Грчићем. Тако је, претпоставља се, извлачен новац из јавног предузећа. Међу ухапшенима је, преносе медији и Тони Апостоловић, директор у фирми "Тим системс", која се бави производњом пећи. 

Тужилац Ненад Стефановић рекао је да је ухапшено 15 људи, а међу њима и Грчић.

Медији преносе да је Папић један он блиских сарадника бившег министра полиције Небојше Стефановића. 

Ко је Милорад Грчић?

Грчић је члан Српске напредне странке и Управног одбора Привредне коморе Београда. За вршиоца дужности директора РБ "Колубара" именован је 8. октобра 2012. На тој функцији био је до децембра 2015. када је постао директор канцеларије за друштвено одговорно пословање у Електропривреди Србије. У марту следеће године постављен је за вршиоца дужности директора ЕПС-а.

После неколико хаварија у ЕПС-у, поднео је оставку на функцију 12. јануара 2022. а два дана касније Влада Србије га је и званично разрешила дужности в.д. директора Електропривреде Србије.

Крајем априла 2022. Грчић је споразумно прекинуо радни однос у ЕПС-у. Неколико дана касније постављен је за помоћника тадашњег председника општине Обреновац Мирослава Чучковића, а онда је у јулу 2024. године изабран и за председника Градске општине Обреновац.

До прве хаварије, за Грчићевог мандата, дошло је 12. децембра 2021. када је шест блокова ТЕНТ-а испало из погона. Утврђено је да је у вагоне утоварен угаљ лошијег квалитета, који се током транспорта натопио влажним снегом и замрзнуо, а такав није смео да буде употребљен у блоковима термоелектране. Уследили су нови инциденти, па је 20. децембра дошло до експлозије и у постројењу за сушење угља у Колубара-Преради у Вреоцима.

ЕПС упозорава на превару: Не остављајте своје податке и не уплаћујте новац (ФОТО)

У експлозији није било повређених, али је причињена материјална штета, на аутклаву - уређају у којем се суши угаљ намењен за малопродају. Ту хаварију проузроковао је пожар који је претходно избио у Блоку Б1, када се запалио горионик, а потом и покварио млин на Блоку Б2.

Још један инцидент се догодио се на копу Тамнава - Западно Поље у Колубари, када је избио пожар на багеру одлагачу. Тадашња министарка енергетике Зорана Михајловић је изјавила да је настала хаварија на најбитнијем одлагачу у Колубари који кошта 18,8 милиона евра и да ће његова поправка трајати годину дана.

Грчић (55) је , како је говорио за медије, 1990. уписао један "факултет на Београдском универзитету, али га је занемарио због рата и санкција”. Исписао се 2005. Тада је, тврдио је, уписао Фабус – Факултет за услужни менаџмент на Универзитету "Едуконс", у Сремској Каменици стекао звање дипломираног економисте. 

Грчић је својевремено био власник кафића и печењаре “Фантазија”.

Иначе, борбу против корупције у Србији, у оквиру које је ухапшен Грчић, најавио је почетком године председник Александар Вучић, који је тада истакао да ће она "обухватити готово све сфере друштва и да неће бити поштеђених".

"Народ ће видети нешто што није видео ни 2012. и 2013. и видећете да неће бити области које су изузете из те борбе. Биће жестока борба и кога год да захвати, надлежни органи ће свој посао да раде по праву и правди. Али ће бити жестока, снажна борба. Нико ни на локалном нивоу неће моћи да избегне зато што мисли да се акција води из Београда. Биће високо децентрализована акција", рекао је тада Вучић.

Ђурић: Нема изузетака у борби против корупције

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је држава одлучно, без изузетка и без обзира на политичку припадност, ушла у борбу против корупције и да је то нешто што сви у друштву треба да поздраве.

Ђурић је, коментаришући хапшење Грчића, рекао да, ако постоји једна тема о којој су у друштву сложни и уједињени, то је жеља да се искорени и сузбије корупција.

Истакао је да је Србија у претходних неколико година спровела озбиљне реформе у домену владавине права, као и да су формирана и посебна одељења за борбу против корупције при већим тужилаштвима и посебне радне групе.

''Сада почињемо да видимо резултате не само тог рада, већ и политичке одлучности који су многи стављали под знак питања. Чули смо председника Вучића, сад видимо и конкретне акције у том правцу'', рекао је Ђурић.