Србија и Балкан
Кад неће родитељи, платиће држава: Може ли алиментациони фонд да реши хронични проблем
Идеја је да Алиментациони фонд функционише као државни фонд. Уколико алиментација касни, новац би се деци исплаћивао из те касе, а држава би га касније принудно наплатила од родитеља-дужника
Половина разведених родитеља не плаћа алиментацију за децу, а од оних који то чине велики број (46 одсто) то не ради редовно, показало је истраживање Удружења грађана "Центар за маме".
Муке самохраних родитеља, најчешће жена, могло би да реши оснивање Алиментационог фонда, који је најавила држава. Такве фондове имају све развијене земље, али и државе у региону попут Словеније, Хрватске, Црне Горе. На тај начин су заштићени родитељи који су након развода преузели бригу о деци.
Идеја је да Алиментациони фонд функционише као државни фонд. Уколико алиментација касни, новац би се деци исплаћивао из те касе, а држава би га касније принудно наплатила од родитеља-дужника, кроз судски поступак, из његове имовине или из примања.
Да ће Алиментациони фонд бити основан и у Србији најавио је 8. марта председник Александар Вучић, који је рекао да држава треба да преузме поступак против неодговорних мушкараца, а да истовремено учини да се мајке осећају сигурно.
"Када мушкарац неће да плаћа алиментацију, неће да плаћа издржавање за децу, тада бригу преузима држава и плаћа алиментацију у пуном износу. Држава ће судски да гони тог неодговорног мушкарца и све ће да наплати од њега. Жена ће да добије свој новац, одмах и неће да чека и неће да се суди и тужи", рекао је Вучић.
Колико у Србији има самохраних родитеља са малолетном децом, не зна се тачно. Према подацима Републичког завода за статистику током 2023. године је разведено 10.175 бракова. Највећи број разведених бракова су бракови са децом – 5.270 (51,8 одсто). Након развода старатељство над децом се најчешће додељује жени, конкретно 2023. године 3.613 малишана је додељено мајкама.
Јована Ружичић из "Центра за маме" каже да је наплата алиментације велики проблем у Србији, јер су се родитељи показали доста креативним на том пољу – како да умање своје приходе, како да пребаце некретнине и фирме на неког другог, да примају плату на руке, а не преко рачуна.
"Нико се не разводи зато што је могао да се договори, зато што је комуникација како треба. Ово је наставак те лоше комуникације, лоших договора, заправо непостојећих договора, где испаштају деца", рекла је Ружичићева за РТ Балкан.
Додала је да су се Алиментациони фондови показали као добро решење у земљама у окружењу.
"Када држава преузме наплату на себе у многоме олакшава самохраним родитељима, који не могу да се изборе за то. Држава има механизме које родитељи немају. Покушајте да не платите порез, па ћете видети шта ће вам се десити", навела је она.
У Алиментациони фонд само на почетку држава из буџета издваја новац. Касније би требао да буде самоодржив, кроз наплату средстава од дужника.
Висина алиментације за дете зависи од примања родитеља. Закон каже да је то минимум 15 одсто и максимум до 50 одсто од редовних месечних примања. У пракси је то обично између 15.000 и 25.000 динара по детету. Некада може да буде и много мање.
Оснивање Алиментационог фонда није нова идеја. Први пут се у нашој земљи причало о томе пре 45 година. И није остало само на причи, покушало се и нешто да уради, али безуспешно.
"Први пут је Алиментациони фонд убачен у Закон о браку и породичним односима 1980. године и планирано је да се оснива на локалном нивоу. Две локалне самоуправе су покушале да оснују такве фондове, али безуспешно због немогућности регенерације. Основна идеја Алиментационог фонда је да се он регенерише кроз оно што држава наплати од дужника", каже за РТ Балкан Драган Вулевић, који се бави социјалним правом.
Било је расправе и 2003–2004. године током израде Породичног закона који је заменио Закон о браку и породичним односима, али због немогућности да се обезбеди његова одрживост од тога се одустало.
У последњих неколико година о Алиментационом фонду све чешће говоре одређена удружења, НВО, политичке странке.
"Алиментациони фонд је добра идеја, али мора се обезбедити и његова одрживост и подршка других система, посебно правосуђа и измена одређених прописа из области породичних односа да би он био одржив и да би могао нормално да функционише", истиче Вулевић.
Сматра да се не може дозволити избегавање плаћања алиментације под плаштом да родитељ нема стални посао.
"За то сам да се алиментација одреди у номиналном износу, без обзира да ли неко ради или не, јер родитељ је дужан да издржава своју децу", истакао је Вулевић.
Пионир у оснивању Алиментационог фонда је Шведска, где је тај фонд основан 1937. године. Ова врста системске подршке родитељима пружа се и у Немачкој, Француској, Словенији, као и у Хрватској и Црној Гори.
