"Гардијан": Ризик од сукоба на КиМ реалност

"Односи Приштине и Београда, који ужива подршку Кремља и одбија да призна независност Косова, најгори су у поскедњих 20 година. Капацитет ЕУ да посредује додатно компликује зависност Србије од руског гаса и одбијања Београда да уведе санкције Москви", пише британски "Гардијан" у анализи актуелне политичке ситуације на Западном Балкану под називом "Европа би требало да учини више".

Уколико се Бриселски споразум из 2013. коначно не примени ове године, ризик од неизбежног сукоба је стваран, закључују аутори уз напомену да би то довело до озбиљних последица, а то не би подразумевало само још једну избегличку кризу.

Како се наводи, прошлог месеца су локални спорови довели до тога да су накратко подигнуте барикаде у најсевернијем делу Косова, који чине углавном етнички Срби, а капацитет Европске уније да посредује, компликује зависност Србије од руског гаса и одбијање Београда да уведе санкције Москви.

Лист подсећа да је последњи самит ЕУ-Западни Балкан одржан почетком децембра прошле године у Тирани био први самит одржан у региону чије становништво, тежи да припада бриселском клубу, "али је почело да сумња да ће се то икада десити".

Тај гест, са конкретним мерама попут укључивања у Еразмус програм ЕУ, – добро је прошао, наводи лист, уз подсећање да је албански премијер Еди Рама констатовао да се "ствари мењају", док су други лидери поздравили "нов начин размишљања".

Неколико седмица касније Босна и Херцеговина добила је статус земље кандидата за чланство у ЕУ, пише Гардијан и констатује да је насупрот замору од проширења ЕУ, који је наступио последњих година, рат у Украјини и покушај Русије да прошири свој утицај у региону на рачун ЕУ и НАТО, обновио интересовање европских званичника за Западни Балкан.

Лист указује да је и у Босни и Херцеговини ситуација "суморна".

"Москва даје великодушну подршку сецесионистичкој агенди националистичког лидера босанских Срба Милорада Додика. Истовремено, Кремљ негује босанске Хрвате националисте, који су подједнако одлучни да учврсте и продубе етничке поделе садржане у дејтонском уставу земље. Високи представник међународне заједнице Кристијан Шмит, као да сарађује на овом плану, контроверзно мењајући изборне законе након затварања националних биралишта у октобру", наводи Гардијан.

РТ Балкан истражује: У ЕУ не би половина Срба, а у НАТО неће већина

У међувремену, у Северној Македонији, Црној Гори, Албанији, релативно оптимистичан самит у Тирани уследио је након периода растуцћег разочарања, пошто су преговори о придруживању ЕУ застали.

Овај обновљени западни фокус је преко потребан, али, "с обзиром на мрачни контекст", потребно је више од топлих речи, оцењује британски лист.

С обзиром на геополитичке улоге и растући утицај кинеских инвестиција у региону, ЕУ треба да појача своју улогу закључује аутор истичући да успех антиимиграционих, исламофобичних партија у земљама као што су Француска и Холандија значи да је проширење на исток нереално у догледној будућности.

"Без приступања, требало би понудити много више у смислу економске помоћи и већег приступа тржишту ЕУ. У замену за напредак у питањима као што су корупција, владавина права и слобода изражавања, истински ангажован приступ могао би да створи добру вољу неопходну за смиривање регионалних тензија и подржавање демократских вредности. Лоша алтернатива је дозволити стратешки виталном региону да гледа на исток колико и на запад, оснажујући етнонационалистичке нелибералне снаге и унапређујуц́и план Кремља у дворишту Европе", закључује се у тексту "Гардијана".