РТ Балкан о случају глумца Ненада Јездића: Од борбе за слободу говора до одбране једноумља

Случај глумца Ненада Јездића који после завршетка позоришне представе није подигао студентски индекс оштро је поделио српско друштво и глумачку сцену. Једни су га осуђивали, други бранили, а то нас је подстакло на размишљање о поделама које су дубоке и нису нове. 

Може ли се опстати у подељеном друштву? На који начин превазићи екстремне поделе и да ли је могуће данас бити неутралан?

Филозофкиња и ауторка подкаста "Лукавство ума" Андреа Јовановић одговарајући на питање зашто је случај Јездића доживео толике реакције, рекла је да то није први пут, и навела два разлога: реч је о познатом лицу и тренутку у ком је већина његових колега на страни "пумпања".

Каже да је несумњиво да постоје појединци који нису на овој "већинској страни", али да се нису на овај начин истакли.

Сматра да уколико кажете или учините нешто што одступа од "доминантног наратива на протестној страни, ви ћете аутоматски преживети неку врсту прогона вештица".

Како истиче, и она је то преживела, као и многи у другим сферама.

"Сада када је неко толико познат као Ненад Јездић, он ће преживети много више од многих других", рекла је Јовановићева за Јутро на РТ Балкан.

Истиче да страна која за себе тврди да се бори за боље, праведније друштво, за слободу говора, мишљења и изражавања има прилично застрашујући начин размишљања који је сличан тоталитарном.

Каже да постоје изузеци, те наглашава да је глумац Милан Марић, као и још двоје-троје глумаца иступило са ставом да Јездић, "замислите", има право да мисли другачије.

"Мени је поражавајуће што их је толико мало, али ми је додатно поражавајуће што је мени ово потпуно очекивано", рекла је Јовановићева.

"Било би ми занимљиво да су сви они изашли и рекли ми подржавамо колегу у његовом различитом мишљењу, јер то је онај свет за који претендујемо да се боримо", нагласила је.

Наглашава да протести као и сва дешавања постоје доминантно и на друштвеним мрежама и зависе од медија који их преносе.

"Будући да имамо дубоку поделу у медијима и да су медији који покушавају објективно да преносе ствари јако ретки и малобројни, долазимо у ситуацију да ћемо имати поларизоване слике, које да неко гледа не би веровао да је реч о истом догађају", наглашава Јовановићева, додајући да исто важи и за случај друштвених мрежа.

Како објашњава, алгоритми праве путање у којима се крећемо и свако види своје истомишљенике и онда мисли да је само то поглед на свет, али да на велику срећу то није тако.

"Мислим и да у Србији и даље има много људи који не мисле ни као једна ни као друга страна, који покушавају критички свему да приђу и који чекају своју прилику да покажу шта мисле", истиче она.