Брнабићева из Стокхолма: Позивају се на Повељу УН, а над Србијом и српским народом починили неправду

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић, која учествује на Четвртом парламентарном самиту Међународне кримске платформе у Стокхолму, изјавила је да је Србија до сада видео линком учестовала на овим скуповима, а да је ово први пут да је учешће и физичко.

Истакла је да су у говорима европских званичника и представника Кијева истакнути принципи међународног права и поштовања Повеље УН.

"У сваком говору сте чули да је неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава светиња и да не постоји околност у којој би било ко силом или измишљеним правом могао да угрози територијални интегритет чланица УН", каже Брнабићева.

Додаје да је све то подстакло да упита где је поштовање територијалног интегритета Србије у свему томе.

"Како то да у нашем случају није најважнија Повеља УН и међународно право. Након овога имам још већу емоцију о томе каква је неправда почињена нашој земљи и народу, посебно на Косову и Метохији", рекла је Брнабићева у изјави за медије.

Она је напоменула да је добро све то чути и подсетити "неке од наших саговорника како ти принципи нису важили у случају Србије".

Брнабићева је најавила још билатералних састанака током дана, посебно са представницима балтичких земаља, а по питању чланства Србије у Европској унији и убрзању преговора са Бриселом.

Кримска платформа је покренута на владином нивоу у Кијеву 2021. године. Одржава се на различитим нивоима, као што су састанци између влада, министара спољних послова, парламената и међупарламентарних скупштина, као и цивилног друштва и стручних заједница.

Домаћини самита су председник Риксдага Андреас Норлен, заједно са председником парламента Украјине Русланом Стефанчулком и шефом кијевског режима Влaдимиром Зеленским.

Подсетимо, на овом форуму на ком се заговара "ослобођење Крима" и сличне антируске акције, Србија је учествовала али се није ускладила ни са једним документом усвојеним на овим догађајима.

Србија учествовала, а да ли се и прикључила Заједничкој изјави учесника Кримске платформе?

Прошле године учествовао је министар спољних послова Марко Ђурић који је рекао да су наша земља и наш народ показали солидарност са народом Украјине обезбеђујући директну финансијску, образовну и медицинску помоћ, као и донирањем енергетске опреме украјинском енергетском сектору.

Како је тада рекао, за разлику од других држава учесница самита, на овој листи није војна помоћ "докле год то буде било потребно", са којом су се разметали остали учесници.