Србија и Балкан
Вакцине за децу стижу из увоза: Која цепива је Торлак производио и зашто су престали?
Производња Института за вакцине и серуме Торлак свела се на неколико производа, углавном за одрасле. Вакцине из обавезног Календара имунизације за децу стижу из увоза - Француске, Холандије, Бугарске, чак и Јужне Кореје.
Некада су децу у Србији од заразних болести штитиле Торлакове вакцине, данас су то вакцине из увоза. Захваљујући домаћем цепиву пред искорењивањем су биле многе заразне болести, попут великог кашља, малих богиње... Торлакове вакцине нису штитиле само малишане у бившој Југославији, већ су у милионским дозама ишле у Африку, Азију. У њихов квалитет није било сумње, веровали су им педијатри и родитељи.
Данас је слика потпуно другачија. Производња Института за вакцине и серуме Торлак свела на неколико производа, углавном за одрасле. Вакцине из обавезног Календара имунизације за децу стижу из увоза - Француске, Холандије, Бугарске, чак и Јужне Кореје.
Огроман је списак вакцина за децу која је некада производио Торлак - вакцина против тетануса, затим против дечје парализе, Бе-Се-Же вакцина (против туберкулозе), вакцина против дифтерије, тетануса и великог кашља, вакцина против тифуса и колере.
Бе-Се-Же вакцина, коју бебе добијају још у породилишту и која их штити од туберкулозе, од 1926. године се производила у Торлак, све до 2022. године када су (како тврде надлежни) "установљена одступања у ефикасности". Данас Бе-Се-Же вакцине стижу из Бугарске. А да се деца у Србији не вакцинишу домаћом вакцином, већ из увоза јавност не би сазнала да није дошло до инцидента у ГАК Народни фронт, када је око 600 беба примило физиолошки раствор уместо вакцине.
До забуне је дошло јер су код Торлакове вакцине активна супстанца и растварач у једном паковању, док су код бугарске вакцине активна супстанца и растварач иду у одвојеним паковањима. То је збунило медицинску сестру, задужену за вакцинацију беба, која је мислила да је у ампулама са физиолошким раствором заправо комплетна вакцина.
Претраживањем сајта Агенције за лекове и медицинска средства (АЛИМС) може се видети да одобрен сертификат за Србију има вакцина коју производи ББ-НЦИПД из Софије (Бугарска).
Са производњом вакцине против дифтерије Торлак је почео 1930. године (тада се звао Хигијенски завод), производња против тетануса почела је четири године касније, док је производња вакцине против великог кашља кренула 1958. године. Касније је то била Ди-Те-Пет вакцина (против дифтерије, тетануса и великог кашља).
Са производњом полио вакцине против дечје парализе почело се 1960. године након што је др Алберт Сејбин поклонио Институту "Торлак" оригиналне сојеве полио вируса. То су подаци који се могу пронаћи на сајту Торлака.
Полио вакцина (ОПВ) прославила је Институт Торлак, јер се у милионским дозама извозила у земље Африке и Азије. Са производњом се престало 2004. године, као разлог је наведена реконструкција производног погона. До данас производња није покренута. Само са Индијом постојао је уговор о испоруци 100 милиона доза. Годишњи приход од извоза ОПВ вакцина био је 15 милиона евра.
Данас деца у Србији примају "пентаксим", пет вакцина у једној. Пентаксим их штити од дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, Хемофилус инфлуенце тип Б.
Пентаксим производи француска фармацеутска компанија Санофи Пастер. Серзификат су од Агенције за лекове и медицинска средства добили 29.5. 2024. године.
Од малих богиња, заушака и рубеле децу штити ММР вакцина. И она стиже из увоза из Холандије, а произвођач је фармацеутска компанија Мерк. Сертификат су добили од Агенције за лекове и медицинска средства 27.8. 2024. године.
Вакцина против хемофилуса инфлуенце тип Б, стиже из Француске, а произвођач је Санофи Пастер, док вакцина против хепатитиса Б стиже из Јужне Кореје.
Уплетени различити интереси
Мирослав Стајић, микробиолог, који је радни век провео на Торлаку као шеф Одељења за производњу вакцине против дифтерије, а касније Одељење за производњу серума против змијског отрова, каже да држава нема јасну стратегију за Торлак и да су ту "уплетени различити интереси".
Наводи да је недавно срушен и погон за производњу вакцина против тетануса и да се сада троше само залихе, а да се серум против змијског отрова производи у малим количинама.
"Разумљиво је да се технологија у производњи вакцина мења, али се то ради другачије. Свуда у свету произвођачи вакцина прво направе нови погон, валидирају све процесе, пусте у производњу па тек онда руше старе погоне. Код нас је рађено обрнуто. Код нас прво сруше постојеће погоне, па тек онда граде нове. У међувремену остану без кадра", прича Стајић за РТ Балкан.
Појашњава да производња вакцина јесте захтевна, ризична, јер се вакцине дају здравим особама. Међутим, колико је то важно најбоље се види у кризним ситуацијама.
"Ми у Торлаку смо 1995. године почели са производњом серума против змијског отрова. Тада смо били под санцијама, серум је производила само Хрватска и нису нам дозвољавали увоз. Стратешки план је био да га ми произведемо и успели смо у томе", навео је Стајић.
Наглашава да је производња вакцина изузетно одговоран посао, а да је многима данас лакше да цепива увезу, узму одређену провизију и на томе зараде.
На сајту АЛИМС-а може се пронаћи да Торлак има сертификат за вакцину против тетануса, издат 15.8. 2025. године, затим за серум против змијског отрова издат 27.1 2025. године, затим за ППД-Т туберкулин - пречишћени протеински дериват туберкулина за хуману употребу издат 24.7. 2025..
Сертификат имају и за ДИТЕВАКСАН-Т за одрасле, вакцина против тетануса и дифтерије а сертификат је издат 20.2. 2025. фодине, као и за ТорВаксФлу, вакцину против грипа где је последњи сертификат издат 10.10.2025.
Live
