Донор сперме у Данској имао генску мутацију која изазива рак: Да ли Србија има уговор са том банком

Мушкарац са генском мутацијом, која може да доведе до настанка рака, био је донор Европске банке сперме у Данској пуних 17 година, а од његовог материјала рођено је 197 беба широм Европе. Сперму овог донора користило је 67 клиника за плодност у 14 земаља, а мапа води и до Србије(КиМ). Министарство здравља се није оглашавало овим поводом, а према подацима Удружења "Шанса за родитељство", материјал из ове данске банке се није користио у Србији.

Остаје и етичка дилема, чак и да је репродуктивни материјал стигао од потпуно здраве особе, која нема генетске предиспозиције ни за једну болест, да ли је у реду да се роди близу 200 "браће и сестара" широм света, који не знају једни за друге? Они могу да се сретну у неком периоду живота и да се међу њима јаве емоције. 

Рођена прва беба из донорске ћелије увезене из Шпаније

И ово није усамљен случај. Било је примера да је донору забрањено да донира сперму јер је од његовог материјала рођено 550 деце. Нејасно је зашто појединачне земље не уведу строжа ограничења? Европско друштво за хуману репродукцију и ембриологију недавно је предложило ограничење од 50 породица по даваоцу.

Са Европском банком сперме у Данској, клупко је почело да се одмотава када су лекари приметили да деца рођена од донираног материјала оболевају од рака. Обратили су се Европском друштву за генетику. Тада је утврђено да међу 67 деце (познате у то време), 23 има варијанту оштећеног гена, а од тога је десеторо имало дијагнозу рака.

Сперма је потекла од анонимног мушкарца који је донор још од студентских дана, од 2005. године. Његову сперму су потом користиле жене око 17 година. Иначе, донор је прошао све здравствене провере. Међутим, имао је оштећен ген TP53 – који има кључну улогу у спречавању ћелија тела да постану канцерогене.

Ово је познато као Ли Фраумени синдром за који се зна да носи ризик од 90 одсто за развој рака, посебно током детињства, као и рака дојке касније у животу.

Европска банка сперме у Данској, која је продавала узорке, саопштила је да "дубоко саосећа" са погођеним породицама и признала је да је у неким државама из дониране сперме рођено превише деце.

Иако на мапи објављеној на сајту банке стоји да је сперма овог даваоца послата и у једну клинику у Србији/тзв. Косову, у писаном одговору из те институције за Би-Би-Си на српском потврђено је да је она послата само на КиМ.

Тај узорак, међутим, није искоришћен, саопштили су.

Земље које се још помиње где је стигао репродуктивни материјал тог мушкарца су - Данска, Немачка, Холандија, Пољска, Шпанија, Мађарска, Северна Македонија, Албанија, Грчка, Кипар, Грузија, Ирска и Исланд.

Материјал из три европске банке

Драгана Крстић из Удружења "Шанса за родитељство" каже за РТ Балкан да Србија има уговоре са три европске банке репродуктивног материјала. То су данска банка "Криос", чешка банка "Пронатал" и једна шпанска банка.

"То су три банке са којима Србија има споразум о увозу репродуктивних ћелија. Овде никада из те банке (Европске банке сперме у Данској) ниједан пакет није увезен", навела је Крстић. 

Наш избор

За годину дана држава платила 11.000 ВТО поступака: Неплодност подједнако мучи жене и мушкарце

Додаје да је и њој несхватљиво да неко буде донор скоро 200 пута и појашњава да законска регулатива у тој области зависи од земље до земље. У Србији је прописано да од једног донора само један пар или жена без партнера могу да добију материјал.

"Не може да се деси да два пара добију материјал од једног донора. Тако закон налаже. У овом конкретном случају мушкарац је био донор 17 година, чак је тешко рећи у које земље је отишао тај материјал. Ни он није знао да је носилац тог гена, нити се тестирају донори на такве специфичности", рекла је она.

У Србији је Банка репродуктивних ћелија отворена 2019. године. Отворена је у ГАК Вишеградска. Међутим, чекало се на законску регулативу и правилнике, а када је све завршено није било заинтересованих домаћих донора. Са увозом материјала из иностранства кренуло се у децембру 2023. године.

Маја Стојиљковић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство појашњава да постоје болести за које је јасна генетска основа (ретке болести), али да за неке болести, као што су кардиоваскуларне болести, канцер, дијабетес, постоје само генетски фактори ризика.

"То су предиспозиције за развој болести. Неизвесно је да ли ће доћи до развоја болести или не", навела је Стојиљковић за РТС.

Све банке репродуктивних ћелија у свету имају одређене провере за доноре- медицинска документација, породична историја и да ли носе инфективне агенсе који изазивају заразне болести.

"Уколико је особа здрава, не може се претпоставити да ли носи овакав ген, морала би да се ураде генетичка испитивања. У банкама се испитују носиоци на ретке болести (цистична фиброза, хемоглобинопатије) и даље није учестало да се раде предиспозиције за канцер", истакла је Стојиљковић.

У овој веома осетљивој области кључна је регулатива. Ту ће морати много тога да се мења. Дешавање у Данској биће отрежњење за цео свет. Почев од тога колико пута неко може да буде донор, до детаљнијих анализа на генске мутације. Данас постоје тестови који могу да покажу генетску предиспозицију за рак.