Србија и Балкан
Хрватска основала комисију за "поврат" брода "Јадран, на челу Грлић Радман
Један брод је посвађао суседе и, докле год се не рашчисти та ситуација, Црна Гора не може да рачуна на чланство у Европској унији
Хрватска влада је основала Комисију за "поврат" школског брода "Јадран" и друге војне имовине од Црне Горе, што је један од разлога због којег јој Хрватска у преговорима о приступању ускраћује сагласност за затварање поглавља о спољној политици.
Загреб у својој одлуци наводи да је обострано договорено разматрање овог питања на нивоу стручних комисија јер је питање сукцесије војне имовине бивше ЈНА, посебно око власништва школског брода "Јадран", једно од отворених питања двеју земаља.
За председника Комисије с хрватске стране је именован шеф дипломатије Гордан Грлић Радман, а чланови су још Андреја Метелко-Згомбић и Ванда Бабић Галић из МВЕП-а, затим Томислав Галић, Николина Волф и Желимир Латковић из Министарства одбране.
"Хрватска подстиче активан и отворен дијалог са Црном Гором ради решавања отворених питања у духу међусобног уважавања, добросуседских односа и на темељу важећег међународног права", рекао је на данашњој седници владе државни секретар Министарства спољних послова Франо Матушић.
Из Подгорице за сад нема информација ко би био на челу овакве делегације, као ни чланови.
Школски брод "Јадран" Хрватска сматра својом имовином, јер му је матична лука била Сплит, али се почетком последњег рата нашао на ремонту у Црној Гори и отад га тамошње власти одбијају да врате.
Загреб ускраћује сагласност за затварање поглавља 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, наводећи да не блокира Црну Гору, али да постоје "отворена питања" која треба решити, а међу њима је и брод "Јадран", разграничење држава, нестале особе и процесуирање ратних злочина, пренела је Хина.
Занимљиво је рећи да је ово искључиво школски војни брод, изграђен је као део морнарице Краљевине СХС још 1933. године, а плаћен новцем који је добијен као ратна одштета након Првог светског рата у којем је Србија изгубила трећину становништва, док је део новца приложио и краљ Александар Карађорђевић.
Live
