
У сусрет изборима на КиМ: Увек исти сценарио, организовани притисак на Србе све јачи

Члан председништва Српске листе Игор Симић изјавио је да очекује да на предстојећим парламентарним изборима у АП Косово и Метохија 28. децембра његова партија освоји свих 10 мандата намењених Србима и истакао да су приоритети Српске листе одбрана и опстанак српског народа на простору јужне покрајине.
"Наш приоритет у овим данима није маркетинг, већ одбрана политичког опстанка српског народа на Косову и Метохији, очување јединства и спречавање да Курти својом самовољом трајно елиминише Србе из свих институција", поручио је Симић у интервјуу за "Политику".
Он је навео да Српску листу чекају велики проблеми током и после избора, и да се само очувањем јединства могу изборити против елиминисања Срба на Космету.
Такође је нагласио да иза Српске листе стоји јасна и недвосмислена подршка српског народа, државе Србије и председника Александра Вучића.
Симић је истакао да та странка неће затварати очи пред могућношћу да Приштина поново покуша да један мандат поклони политички подобном Србину, Ненаду Рашићу, који не представља српски народ, већ интерес режима у Приштини, као и да је на такве сценарије Српска листа спремни да одговори политички и правно.
"Међутим, чињеница да нам је онемогућено пуно учешће у бирачким одборима и да немамо своје председавајуће на бирачким местима отвара простор за манипулације. Искуство од 9. фебруара нас учи да ништа не сме бити препуштено случају", рекао је Симић.

Према његовим речима, изборна кампања усмерена ка дијаспори и одлагање бројања гласова ван Косова и Метохије са правом изазивају сумњу, као и да смо раније били сведоци да се управо гласови дијаспоре користе као средство за прекрајање изборне воље и политичке трговине.
"Не заборавите да је на тај начин на фебруарским изборима украден један мандат из руку српског народа, односно Српске листе и додељен Куртијевом миљенику Ненаду Рашићу. Не искључујемо могућност да се и овог пута покуша манипулација, како би се Аљбину Куртију обезбедила предност, укључујући мандате који припадају невећинским заједницама за формирање власти", казао је Симић.
Такође, нагласио је да Српска листа инсистира на транспарентности и контроли целокупног изборног процеса, јер је поверење у институције озбиљно нарушено деловањем актуелне власти.
Симић је оценио и да је Централна изборна комисија у Приштини изгубила легитимитет због незаконитих одлука које су донете против те странке у претходна три изборна циклуса.
Истакао да је Српска листа била изложена отвореном институционалном прогону и покушају да се Србима одузме основно демократско право, право да бирају и буду бирани, док су Аљбин Курти и албанске странке у АП КиМ без икаквих препрека водиле кампању и обећавале оно што знају да неће испунити.
Како је навео, уместо равноправне изборне утакмице, та странка је била приморана да се бори против правног насиља, политичких притисака и очигледно режираних покушаја дисквалификације.
Такође, Симић је нагласио да сваки изборни циклус у јужној српској покрајини прати исти сценарио, организовани притисак на Србе чим се приближи дан гласања.
Симић је указао и да скрнављење православних гробаља, пљачке српских домова и застрашивање породица нису изоловани инциденти, већ порука мржње и нетрпељивости које се шаљу целом српском народу.
"Хапшења која се завршавају релативизацијом кривице и 'случајним' ослобађањем одговорних само додатно потврђује да систем не жели правду, већ привид реда. Ово је директна последица политике Аљбина Куртија, који годинама гради атмосферу у којој су Срби легитимна мета, а сваки напад на њих се минимизује или оправдава", додао је Симић.
На питање шта ће урадити Српска листа поводом тзв. "Закона о странцима" који ступа на снагу 16. јануара наредне године, Симић је оценио да је доношење тзв. закона покушај етничког чишћења у АП КиМ и нагласио да ће Српска листа искористити све механизме, као и међународне контакте да то питање интернационализује и спречи спровођење мера које имају дискриминаторски и репресивни карактер.
"Такозвани закон о странцима и забрана вожње аутомобила на овлашћења представљају директан удар на егзистенцију више од 10.000 Срба и већине власника возила на северу. То нису техничка, већ дубока политичка питања, чији је циљ додатни притисак и исељавање Срба", навео је он.
Истовремено, истакао је да су се, од тренутка актуелизовања тог питања, челници странке састали десетак пута са међународним представницима и указали на намеру која се крије иза те одлуке и опасности коју са собом носи по нормалан живот српског народа у јужној покрајини.
"Зато су ови избори од изузетног значаја како би се нашло решење и за тај проблем који има размеру етничког чишћења кроз административне одлуке. Применом тих прописа не морате физички да окупирате Универзитет и КБЦ, али ћете имати исти резултат. То би значило крај за све нас и ми се против тога сви заједно морамо борити", поручио је Симић.
Опстанак српског народа тест за међународну заједницу
На питање да ли ће се питање Заједнице српских општина после 13 година померити са мртве тачке, Симић је оценио да после 13 година питање ЗСО стоји као тест кредибилитета и Приштине и међународне заједнице.
Он је нагласио да је међународна заједница годинама ћутала на апеле Срба и грубо кршење Бриселског споразума и додао да се без јасног, снажног и континуираног притиска ЗСО неће померити са мртве тачке.
"И уколико формално крене процес око ЗСО, јасно је да ће Приштина покушати нове опструкције, пре свега преко уставног суда, који се и до сада показао као политички инструмент, а не независна институција. Подсетићу вас да већ три месеца тај суд није одлучио по жалби посланика Српске листе када је Куртијевом миљенику Рашићу додељено место потпредседника Скупштине", додао је Симић.
Према његовим речима, сада је тренутак да међународна заједница покаже да ли мисли озбиљно или ће још једном дозволити да се договорено "баци под тепих".
"Опстанак српског народа и поштовање наших права су тест за међународну заједницу која мора прећи са речи на дела", поручио је Симић.
Власти привремених институција у Приштини расписале су изборе за скупштину за 28. децембар, пошто после избора одржаних 9. фебруара није формирана влада.




