Србија и Балкан
Да ли ће Србија добити нуклеарну електрану и када и где би то могло да се деси?
Нуклеарна електрана није ништа ново за нас. Ново је само, што би рекли Руси, да смо успели да се "сојузимо" и да направимо неки тим који је проактиван, рекао је Димовић за телевизију РТ Балкан
Србија има добре шансе да добије нуклеарку за 10 година, истакао је директор Института Винча др Славко Димовић.
Нуклеарна енергија нуди предност, то је јефтини извор струје, без обзира на то да ли дува ветар или сија сунце јер се енергија производи 24 часа дневно и може пратити модерну технологију и вештачку интелигенцију.
Димовић је у Јутру на РТ истакао да је наша земља у прелиминарној фази, после које иде прелиминарна техничка студија коју раде француски партнери.
"Оживљава се комуникација са грађанима, укључује се наш највећи институт, како у Србији, тако и на Балкану. Институт Винча добија поверење председника државе да се формира база кадрова, да се уђе у разговор са свим могућим партнерима", навео је Димовић.
Како је додао, Србија се налази на референтној, нултој тачки везано за нуклеарни програм.
"Африка је испред нас и ми, у складу са српским државним и националним интересима, пратимо сва међународна искуства", рекао је Димовић.
У питању су искуства из Јужне Кореје, Сједињених Америчких Држава, Русије, региона...
"Радимо две паралелне фазе. Једна је формирање базе кадрова – да видимо где смо, да вратимо наше људе који су у иностранству, па онда Винча формира нуклеарну комисију од 23 експерта, затим додељује стипендије талентованим студентима треће и четврте године природних и техничких наука", најавио је Димовић.
Председник Словачке Петер Пелегрини рекао је после састанка са председником Србије Александром Вучићем да је Словачка спремна да гради нуклеарну електрану у Србији и додао да све што држава поседује у погледу нуклеарне енергије од знања и машина, Србији је на располагању.
Председник Вучић нагласио је да би Србији, ако би кренула данас, требало 10 година за изградњу такве електране.
"Видим да су процене председника оптимистичне, а онда, пошто сам ја још већи оптимиста, могу само то да потврдим – Србија има шансе да добије нуклеарку за 10 година", истакао је Димовић.
Атомска агенција, појашњава стручњак, поседује методологију у три фазе и на завршетку друге, Србија треба да донесе одлуку да ли ће градити нуклеарку или не.
"Није ово ништа ново за нас. Ново је само, што би рекли Руси, да смо успели да се 'сојузимо' и да направимо неки тим који је проактиван."
Истакао је да се у пројекту не говори само о нуклеарној енергији, него и о спајању науке и технолошке заједнице, као и о укључивању грађана.
"Да бисте изградили нуклеарку, она негде мора да буде. Да би била негде, људи који живе у близини морају да буду најзадовољнији", подвукао је.
"Енергопројект" и Институт Винча направили су осамдесетих година студију о локацији нуклеарне електране у Србији, када је грађена и нуклеарка "Кршко" у Словенији.
"Постоји неколико локација у Србији. Зна се да треба да буде у близини воденог реципијента. Зна се да Србија није сеизмолошки активно подручје. Постоје неке техно-економске анализе које кажу да једно од потенцијалних решења може да буде напуштено енергетско постројење у близини Дунава", остао је загонетан директор Винче.
"Нуклеарка у Србији није само струја. Нуклеарка је промена српског 'мајндсета' – да су Срби способни за велике научно-технолошке пројекте".
Свестан је, како каже, да у нашој земљи постоје противници и да људи нису потпуно обавештени о нуклеарној технологији, због чега су у Институту одлучили да "препешаче Србију" како би грађанима показали да се "ништа не ваља иза брда".
"Најбезбеднији инфраструктурни објекти су нуклеарне електране", закључио је Димовић.
За крај, Димовић је истакао да у нуклеарном свету сви сарађују, без обзира на тренутну геополитичку ситуацију и да, пошто се ради о "скупој играчки", знање представља једини критеријум.
Live
