Слободан Стојичевић за РТ Балкан: Коме смета јулијански календар

Полемике о јулијанском календару у Србији поново се отварају уочи православних празника, најчешће кроз тврдње да је застарео, нетачан или превазиђен. О тој теми, њеном историјском, културном и политичком контексту говорио је за телевизију РТ Балкан верски аналитичар Слободан Стојичевић, истичући да се иза питања календара крију много дубље поделе од пуког рачунања времена.

Говорећи о разликама унутар православног света, Стојичевић подсећа да ни државе које су мењале календарски систем нису прихватиле грегоријански календар у класичном облику.

"Оно што су прихватиле православне државе и цркве - Румунија, Бугарска и Грчка - нису прихватиле грегоријански календар, него Миланковићев. Грчке цркве у Јерусалиму су остале при грегоријанском, док су Срби, Руси и Грузијци остали на јулијанском", наводи он.

Католичка црква да размотри рукоположење жена и отворенији приступ према ЛГБТ+ особама

Према његовим речима, у случају Србије питање календара има и додатну идентитетску димензију.

"Пошто смо ми били под Турцима и граничимо се са католицима, прелазак на грегоријански календар би за наш народ значио прелазак на католички календар", истиче Стојичевић.

Он наглашава да се аргумент о тачности често користи као параван, иако суштински нема везе са проблемом који се намеће у јавности.

"Миланковићев календар јесте најтачнији, али то нема никакве везе. Та прича се покреће периодично", каже он, подсећајући да су се раније сличне полемике водиле око употребе народног језика у цркви.

У тој промени видели су револуционарни заокрет који ће цркву приближити народу, али се то није десило.

"Радовали смо се што ће народ разумети шта се говори у цркви, а испоставило се да је то потпуна бесмислица. Русија је остала на црквенословенском и то је много лепше", оцењује Стојичевић.

Према његовим речима, црквена традиција није само питање форме, већ континуитета и самосвести.

Католичка црква отворила врата за хомосексуалце: Гејеви могу у католичку богословију

"У првом реду то нас везује за нашу традицију и помаже нам да знамо ко смо, а у другом реду нас везује са руском црквом", наводи он, упозоравајући да су касније измене језика отвориле и проблеме које нико раније није могао да предвиди.

Стојичевић сматра да је након раскола у православљу питање календара престало да буде верско и постало политичко.

"После раскола који је цариградски патријарх Вартоломеј направио, ово више није ни календарско ни идентитетско питање. То је политички проблем", каже он, додајући да су грчке цркве у случају Украјине јасно заузеле страну НАТО пакта, а Васељенска патријаршија је ушла у отворени сукоб са Руском црквом.

Он упозорава да се паралелно отварају и друге теме које додатно оптерећују православни простор.

"Није ту само питање језика или календара, већ и женског свештенства, рукоположења ђакониса, па и тема такозваног ЛГБТ православља. Центар за православне студије Универзитета Фордам, чији је надзорни орган владика Иринеј Добријевић, добио је донацију од 610.000 долара да развија такозвано ЛГБТ православље и теорије православља. То су питања која се стално покрећу како би се провоцирао тај дискурс", истиче Стојичевић.

Закључујући, он поручује да је опрез данас важнији него икада.

"Ми сада треба да се држимо традиције више него икада, јер улазимо у тешко време. Треба врло пажљиво да радимо и без наглих промена", закључује Стојичевић.