Албански бојкот српских производа: Коме смета јака "плазма"?

Српска "плазма" и "медела" штрудлице изгледа угрожавају стабилност самопроглашеног "Косова", па су зато Албанци из јужне српске покрајине решили да се брутално обрачунају са овим слаткишима.

Тако на Косову и Метохији већ неко време траје кампања против куповине српских производа, која је овог пута кулминирала прилично бизарним спотом Инстаграм инфлуенсера Шћипдона Саилаја.

У његовом видео-клипу, који је иначе успео да прикупи око 45.000 лајкова, уз поменуте намирнице српског порекла, налазе се још и "медено срце", али и "чипси" који је иначе бренд у власништву мултинационалне компаније "Пепсико".

У том видеу, када их Шћипидон узме са рафа у продавници и донесе кући, схвата да се у амбалажи ових производа, уместо грицкалица налази гомила метака (који су, како се чини, у последње време омиљени "аксесоар" косовских Албанаца, па их немилице користе против Срба, а посебно српске деце).

На крају овог спота стоји и драматично упозорење "Не купујте српске производе. Не купујте 8/60", што је алузија на цифру 860, део бар кода који означава да је нека намирница српског порекла.

Видео, колико год бесмислен, привукао је и око 8.000 коментара, међу којима и доста оних чији су аутори српског порекла.

Они Шћипидону поручују да је превише млад да би ширио мржњу, као и да би било најбоље да, уз робу, Албанци бојкотују и српску територију.

А има и оних који се, с правом, питају одакле су му толики меци који су се нашли у овом споту.

Хоћете ли да бојкотујете српске потрошаче?

Позиви на бојкот нарочито су учестали крајем прошле године, односно половином децембра када су Срби са КиМ организовали барикаде. Тада су се, сведоче житељи Косовске Митровице, у Бошњачкој махали, поново, по ко зна који пут појавили леци у којима се од грађана тражи да не купују српску робу.

"А онда су људи у Северној Митровици с правом питали да ли тај позив на бојкот значи и позив на бојкот српских потрошача. Јер, албанске радње су највећим делом у Бошњачкој махали и највећим делом су ослоњене на српске потрошаче из Северне Митровице. Уз то, Срби често одлазе и у велике тржне центре који су на неколико минута пешке и од главног и од источног моста у Митровици, па и они имају вајде од Срба", објашњавају житељи са севера Космета.

А осим летака и спота на Инстаграму, кампању против српских намирница појачао је претходних дана и протест студената Педагошког факултета у Приштини, јер они су, како преносе тамошњи медији, шетајући градом носили транспаренте са натписима "Волите своје", "Они барикадирају путеве, а ми њихову привреду" и "Не јачајте душманина". Осим студената, недавно се огласио чак и имам џамије у јужној Митровици Екрем Авдију који је у говору после недељне молитве, такође апеловао на Албанце да "непријатељу не јачају економију".

И лице ове кампање коју би Американци назвали кампањом "кенселовања" односно "отказивања" српских производа, бизнисмен Бурим Пирај, баш у том периоду појачао је притиске на привремене приштинске институције да његов позив на бојкот "озваниче".

На разговор о овој теми, он је позвао премијера тзв. Косова Аљбина Куртија, али је, засад, остао без одговора.

Што чуди све оне који се сећају да је Куртијево "Самоопредељење" још 2016. године превртало камионе са српском робом, водећи кампању против призвода из Србије и најављујући да ће она трајати "док Србија не одустане од Косова, не призна злочине и плати за нанету штету".

Паре немају нацију

Међутим, ни тад, ни сад, читава ова акција Албанаца, нема неког посебног ефекта.

"Трговци на северу нису реаговали на позиве на бојкот, јер што би неко сам себи скакао у стомак? Можда ова кампања има смисла у деловима КиМ у којима нема више Срба, па је трговце баш брига, али у местима где продавци од Срба живе, мало је теже реаговати. Паре су паре, и паре немају нацију", кажу житељи Северне Митровице.

Тамошњи економисти, у међувремену, процењују да, иако може да се деси да ова кампања изазове негативни економски ефекат у Србији, то ипак не значи да ће бити позивитног ефекта на "Косову". Јер, они кажу да би, грађани који се жале на лош квалитет и високе цене локалних производа, чак иако науче да игноришу своје омиљене српске производе на тезгама продавница, могли да "економски патриотизам" жртвују у корист бољих и јефтинијих производа из других земаља.

Али, таквих производа, како тврди председник удружења привредника са севера Космета Радош Петровић, и нема.

"Они увозе нешто из Македоније и Србије, али то је далеко неквалитетније и скупље и због транспорта и због свега другог. Најјефтинија и најбоља роба коју они могу да користе је роба из Србије и ту нема приче", тврди саговорник РТ Балкан.

Кампању Албанаца Петровић сматра бесмисленом "јер они морају да купују те производе".

"Има тих неких екстремиста којима смета све што је српско. Њима би најбоље било кад би српски производ могао да се упакује тако да му на амбалажи пише да је то произвео неки произвођач са Косова и онда би то врло радо користили", каже наш саговорник.

Он додаје да на бојкот позивају само "екстремне групе" које су умешале прсте и у све друге проблеме у јужној српској покрајини.

"Чак ни Привредна комора Косова не позива на то, а нисам чуо ни Куртија да ово питање коментарише у последње време. Видимо да Запад гура Отворени Балкан и да они који хоће да буду у ЕУ, морају да се усаглашавају са отвореним тржиштем", наводи Петровић.

Иначе, баш синоћ је, у јеку албанске антисрпске кампање, Америчка амбасада у Србији показала да се не слаже са потезима својих љубимаца, косовских Албанаца.

Ово дипломатско представништво објавило је видео у којем се промовише отворено тржиште уз поруку "Отворено тржиште, отвори ум, #САДзнате", а у коме две особе размењују амерички и српски производ, и то ни мање ни више, него на "Косову" омражену српску "плазму".

Петровић каже да је и то један доказ о квалитету српских производа, али додаје да ипак, крајње купце треба пустити да сами донесу одлуку "шта ће својој деци давати да једу и да пију".

"Реч је само о томе да они не знају како да сакрију незапосленост на Косову која је већа од 50 одсто и одлазак великог броја младих људи. Зато им онда смета или роба или Срби, или Србија. Тако крију свој неуспех и катастрофалну ситуацију на Косову. Само траже нешто да би скренули пажњу са својих правих проблема. Они немају једну фабрику, и зато о чему другом да причамо? Што не направе сами они те производе, па нек купују своје", пита се Радош Петровић.

Момировић: Наставак кампање етничког чишћења

Министар за спољну и унутрашњу трговину Томислав Момировић приметио је да Приштина кампањом бојкота "наставља политику етничког чишћења" и да је очигледна намера Приштине да на Косову и Метохији не буде више Срба.

Момировић је за Танјуг рекао да је то наставак кампање политике мржње које је пре 20 дана довела до упуцавања дечака старог 11 година, а пре неки дан и до изрешетаног аутомобила и рањавања једног Србина.

"Ми то нећемо дозволити. Отворени смо за преговоре, као што цео свет види, али успећемо да заштитимо интересе нашег народа, наше државе и наше економије", поручио је Момировић.

А, што се тиче утицаја ове кампање на српску привреду, домаће компаније још немају разлога за бригу. Извоз на Косово и Метохију јесте у паду, али он тврди да је и даље јако велики.

"И биће још већи, али када имамо услове практично предратног стања, такву стигматизацију српског народа и такве нападе, тешко је одржати тај ниво трговинске размене са нашом покрајином", нагласио је Момировић.

Понашање Албанаца он оцењује као потпуно супротно политици отвореног тржишта ЕУ и "бруталну манифестација политике која тежи стварању Велике Албаније".

"Када бисте рекли то некоме у Француској или Немачкој да су у 'смоки' убацили чауре, они би помислили да смо луди. Разоружајте те људе и ту политику, вратите се преговорима. Нашим људима са КиМ поручујем да верују у своју државу, да се не повлачимо са КиМ, већ да смо, напротив, никада присутнији", поручио је Момировић.

За причу о кампањи која би, да није тужна била смешна, чула је међутим и Европа, будући да је на парламентарној скупштини Савета Европе у Стразбуру, портпарол Народне странке Стефан Јовановић такође говорио о бојкоту српских производа.

"Привремене власти у Приштини шаљу јасну поруку да Србима овде није место, тако што непрекидно Србе и производе из Србије приказују као центар свег зла. Кампање против Срба се воде готово свакодневно и постале су уобичајене", рекао је Јовановић.

Спотовима против српске робе

Кампања за бојкот српских производа, иначе, може се рећи, годинама и не престаје на Косову, а најновији снимак на Инстаграму само је наставак акције коју је прошле године захуктао спот групе "Беси, беси" у коме девојчица опомиње оца да не купује намирнице српског порекла.

Наиме, у том споту чији је аутор бизнисмен Бурим Пирај дете каже: "Зар нам бака није рекла да не купујемо српске производе, хоћеш ли све да нас потрујеш? Зар нису Абетари побили целу породицу и сада је остала сама?"

Пирајева страница на Фејсбуку, иначе, огледало његове кампање, такође названа "Не купујте српске производе" сада има око 110.000 пратилаца.

"Србија непрестано угрожава безбедност Косова, новцем зарађеним од продаје својих производа на Косову одржава паралелне српске структуре на Косову и наоружава се у нади да ће се једног дана српска војска вратити на Косово", пише у опису тог Фејсбук профила где се додаје да "неко жртвује крв за Косово а од нас се тражи да жртвујемо новац".