Србија и Балкан
Албанија и Израел између истине и мита: Зашто Еди Рама игра на карту Холокауста
Еди Рама зна колико је израелској јавности и Јеврејима у свету важан тај однос током Другог светског рата, оценио је историчар Срђан Граовац за РТ Балкан
Премијер Албаније Еди Рама за пет година је прешао пут од "муслиманског лидера" до "католика", а сада кокетира и са јудаизмом — као да бира вероисповест у зависности од тога где се налази и коме се обраћа.
"Ја сам католик, моја супруга је муслиманка, двоје наше старије деце су православци, а најмлађе би једног дана могло одлучити да постане Јеврејин... и то би за нас било сасвим у реду. Наша породица није јединствена... То је уобичајена албанска прича. Албанци заједно прослављају важне верске празнике једни других", изјавио је недавно Рама, обраћајући се израелском парламенту.
Додао је и да му "клецају колена" зато што га је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху прогласио једним од пет најбољих говорника на свету.
Међутим, у интервјуу за албанску телевизију 2021. године, у јеку изборне кампање за парламентарне изборе, Рама је нагласио да је он "муслимански лидер".
"Ја сам муслимански лидер. Он (Љуљзим Баша) је западни, а ја сам муслимански", казао је он.
Остало је историја: Социјалистичка партија је на поменутим изборима освојила 46,9 одсто гласова, што је Рами (тада) обезбедило трећи премијерски мандат. Сада већ увелико влада у четвртом.
Ни сам Рама, када је 2018. године дао интервјуу за Ројтерс, можда није могао ни да наслути са каквим трасформацијама ће се суочити, с обзиром на то да је у том интервјуу нагласио да је "главна вера у Албанији Европа".
Ту "европску веру", примећује се, одавно није помињао.
Када је реч о његовој радној посети Израелу и учешћу на Међународној конференцији против антисемитизма, ваљало би подсетити да је албански премијер у свом обраћању говорио и о историјским везама Албаније и Израела, поменувши да је његова земља била "склониште" за хиљаде Јевреја, а навео је и да је његова земља била једина у Европи која је из Другог светског рата изашла са више Јевреја него што их је имала пре.
Да ли је Рама заиграо на болну тачку?
Историчар Срђан Граовац оцењује за РТ Балкан да је недавни крешендо наратива о израелско-албанским везама био у сврху Рамине посете Изреалу, где је албански премијер хтео на овај начин да добије неки политички поен.
"Еди Рама зна колико је у израелској јавности и генерално Јеврејима у свету важан тај однос током Другог светског рата, поготову они који су у тим нимало лаким околностима били спремни да стану уз Јевреје, тако да је он покушао да то представи као да су Албанци једини у Европи у потпуности заштитили све своје Јевреје, што суштински није тачно", наводи саговорник РТ Балкан.
У албанском граду Берат постоји Соломонов музеј који је посвећен историји јеврејске заједнице. Према појединим албанским историјским изворима, 1938. године је у Албанији било 300 Јевреја и око 1.900 становника других националности из Аустрије, Немачке, Далмације, Бугарске, који су у Албанију дошли како би побегли од нацизма.
Већ 1939. године, Италија је извршила инвазију и окупирала Албанију. Како наводе извори на албанском језику, италијанске власти нису биле нарочито посвећене "политици антисемитизма". Није донет, наводе, ниједан закон који је "регулисао антисемитизам", једино је статут Албанске фашистичке партије забрањивао да јој се Јевреји придруже.
Италијански високи представник Франческо Ђакомони је 1939. тражио спискове јеврејских породица које живе у Албанији, које су албанске локалне власти припремиле, али "они на крају нису коришћени у антисемитске сврхе".
После 1940. године, додају извори на албанском језику, ситуација се погоршала. Отворени су логори за Јевреје, признаје се, али се тврди да у њима нису примењиване строге мере као у Европи, већ да су Јевреје на овај начин држали подаље од градских центара.
Капитулацијом Италије у лето 1943, Немачка преузима контролу на Албанијом. Немачки дипломата Херман Нојбахер забележио је да су снаге нацистичке Немачке наишле на "топао пријем".
"Нацисти су захтевали комплетан списак Јевреја који живе у Албанији, али је албански министар унутрашњих послова одбио то да уради" и то у два наврата, истичу извори на албанском језику.
То је помало зачуђујуће, јер је тај министар био нико други до Џафер Дева, један од оснивача 21. СС дивизије "Скендербег", која је учествовала у погрому над Србима и Јеврејима на КиМ.
Дева, који је иначе из јужног дела Косовске Митровице, обављао је функцију министра унутрашњих послова Албаније у периоду од октобра 1943. до јуна 1944, у време немачке окупације.
Није познато како је наводно успео да одбије захтеве Трећег Рајха. Познато је да је после немачког пораза Дева побегао у Аустрију, а касније је живео у Египту.
У извештају америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) о Албанији из 1950. године, са ког је касније скинута ознака тајности, помиње се и Дева. За њега се наводи да је био један од најистакнутијих представника Призренске лиге, док је "економски, Албанија израсла у омиљено дете фашизма".
Данас, међутим, Албанија има најмању јеврејску заједницу у Европи,делом и зато што су многи Јевреји по доласку режима Енвера Хоџе напустили земљу.
Live
