Србија и Балкан
Џафер Дева у извештају ЦИА: Насилни човек који блефира
У извештају америчке Централне обавештајне агенције из 1950. наводи се да је блиски сарадник нациста Џафер Дева непосредно након рата био у контакту са Американцима и Британцима од којих је тражио оружје
Да контакти са некадашњим сарадницима нациста, и то одмах по окончању Другог светског рата, нису били страни Сједињеним Америчким Државама показује и извештај Централне обавештајне агенције (ЦИА) о Албанији из 1950. године.
У извештају са којег је скинута ознака тајности, помиње се и Џафер Дева, један од сарадника нациста на окупираном Косову и Метохији, који је има запажену улогу у оснивању 21. СС дивизије Скендербег која је учествовала у погрому над српским и јеврејским становништвом на КиМ.
Дева је био министар унутрашњих послова у влади Албаније од октобра 1943. до јуна 1944, у време када су немачке снаге ушле у ову земљу након италијанске окупације и створиле од ње практично марионетску државу. Након немачког пораза, Дева је побегао у Аустрију, а у време када је ЦИА састављала свој извештај живео је у Египту, како је и забележено.
За Деву се наводи да је најистакнутији политички представник Призренске лиге, да је био министар полиције у време немачке окупације, а описује се као "насилан човек који захтева војну акцију против комуниста". Гласине су, пише даље у извештају, да Дева тренутно окупља герилске групе састављене од Албанаца и Македонаца. Опште је мишљење да је то његов блеф, процењује ЦИА, али оно што је познато јесте да је Дева "предлагао Американцима и Британцима да обезбеде залихе оружја".
Даље се не разматра како су прошле Девине понуде, али оно што се о њему зна јесте да је умро у Сан Франциску 1978. године.
Призренска лига у извештају се описује као политички екстремно десна про-италијанска странка која заступа мишљење да историја и географија блиско везују Италију и Албанију. Те блиске везе ЦИА описује и у делу извештаја који обрађује догађаје пре Другог светског рата и фашистичку окупацију Албаније од 1939. до 1943. године. Како се наводи, у време албанског краља Зогуа земља је живела од италијанских кредита, а по доласку Мусолинија на власт дошло је време за наплату: монархија је збачена, а иначе нестабилна албанска независност је нестала. Међутим, то није значило пропаст – напротив.
Највећа мана италијанског режима била је то што је био страни, пише у извештају ЦИА, и наводи се да се радило на изградњи и развоју, обезбеђивању довољних количина хране за становништво. "Економски, Албанија је израсла у омиљено дете фашизма", пише у извештају америчке обавештајне агенције.
Албанија, међутим, није прирасла за срце само фашистима. Из записа високог немачког дипломате Хермана Нојбахера сазнајемо да су и снаге нацистичке Немачке 1943. године наишле на топао пријем.
У својој књизи "Специјални задатак Балкан 1940-1945" он пише да је упад немачких трупа у Албанију добро примљен, да је овај "поносни брдски народ" са симпатијама гледао на Немце, али и да је љубав била обострана. Наиме, Нојбахер наводи да је о формирању "релативно суверене Албаније" под будним патронатом Немаца известио Хитлера "који је према Албанији, последњем романтичном крају Европе, гајио велике симпатије" и који је развојем догађаја у овој земљи "био веома задовољан".
И Нојбахер помиње Џафера Деву, али и прогон Срба на КиМ за који каже да је почео одмах након италијанске окупације 1941. године. Са горким тужбама и молбама, Нојбахеру се обратио Милан Недић, а немачком дипломати је Дева обећао да ће интервенисати како би прогони против Срба престали.
"Он је у томе имао успеха. Па ипак је од године 1941. било урађено много зла", пише Нојбахер. Занимљив је и податак који бележи немачки дипломата да је Дева током целог Другог светског рата задржао српско држављанство.
Иначе, Деву описује као човека који је након формирања "независне Албаније" под немачком окупацијом кренуо са својим присталицама са Космета под паролом "терором против терора", да је хтео комунистима да покаже зубе, "што је и учинио". Нојбахер наводи и да је Дева након одласка немачких трупа желео да остане у земљи и настави да води герилски рат.
"Немачка страна пропустила је да му пружи неопходну техничку опрему, па му није преостало друго, него да напусти свој родни крај… у децембру 1944. стигао је у Беч. Ја сам га поздравио у Кицбилу, у Тиролу", пише Нојбахер.
Родни крај га, међутим, није заборавио: приштинске власти врло су истрајне у својој намери да кућу сарадника нациста у Јужној Митровици обнове и претворе у некакво културно средиште. Њихов пројекат подржали су и Програм Уједињених нација за развој и Европска унија, али су се после жестоке реакције јеврејских организација и српских институција повукле из пројекта. Приштина, међутим, није одустала: прошле године издвојили су средства за обнову из сопственог буџета.
Из ова два извора, извештаја ЦИА и Нојбахерове књиге, сазнајемо да је у истим послератним годинама Деву као старог знанца у Кицбилу поздрављао високи званичник нацистичке Немачке, као и да је био у контакту са Американцима и Британцима.
На идеју о ослобађању Албаније за коју је Дева тражио оружје "иностраним партнерима" с обе стране фронта, нису били гадљиви ни нацисти ни Американци и Британци. Стицајем историјских околности, Џафер Дева је остао разоружан - Американци, конкретно, окренули су се другим албанским странкама у егзилу, које су имале сличне идеје о ослобођењу као Дева, од којих је оформљен "Комитет слободна Албанија", док су Немци положили оружје.
А све их је, изгледа, спојила у годинама непосредно након Другог светског рата борба против истог противника: комуниста, који су тих педесетих година 20. века на власти у Албанији, и Совјетског савеза, чијег су се утицаја на Тирану плашили.
