Србија и Балкан
Завршне речи на суђењу Тачију: Језиве приче о убиствима Срба против филмских лажи о "добром момку"
Судије ће одлуку доносити на основу сведочења наших људи који су изгубили најмилије или сами били жртве терора терориста и изјава сведока одбране који су лагали да се Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими нису питали ни за шта, а да су српске куће гореле, али се не зна ко их је палио
Завршне речи у процесу који се пред Специјалним судом за злочине на Косову и Метохији води против некадашњих лидера терористичке Ослободилачке војске Косова Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија биће изнете од 9. до 13. фебруара. На пресуду ће се сачекати барем још неколико месеци, а судије ће, приликом доношења одлуке суочити ставове тужилаштва и одбране, односно изјаве сведока једне и друге стране. Одличиваће на основу речи сведока тужилаштва који су говорили о патњама које су прошли у логорима као и члановима породице који су убијени, док се тела неких и данас траже и сведока одбране чији су искази личили на, на пример, романсирану биографију Тачија који је описиван као човек са професорским манирима који се ни за шта није питао, или изјаве попут: "Гореле су српске куће, али не знамо ко их је палио".
Ако је по праву и правди, пресуда може бити само једна: "Криви су". Но, сачекајмо реч судија.
Злогласна четворка, како пише у оптужници, део је удружене злочиначке организације од марта 1998. до септембра 1999. године и терете се за застрашивања, хапшења, малтретирања, киднаповања, најмање 102 убиства Срба, Рома и "нелојалних" Албанаца, у 42 импровизована логора на Косову и Метохији и северу Албаније над преко 400 затвореника. Описи из оптужнице су језиви. Помиње се како су затвореници тучени, како су морали да врше нужду у просторијама где су били затворени, слушали су патње осталих, тукли су их шипкама, пушкама, ланцима...
"Када је један затвореник питао да добије воду натерали су га да попије разређивач. Члан ОВК наредио је двојици притвореника да се скину и имају секс. У ћелијама су нападали слепи мишеви свуда по телу. Ударани су чекићем. Цигарете су им гашене по кожи", наводи се у деловима оптужнице где се описује малтретирање затвореника у Призрену.
Спомињу се страдања у Ликовцу, Лапушнику, Клечки, стрељање на Брду Бериша, као и 14 убијених чланова породице Костић.
Тужиоци су оптужницу базирали на томе да је тзв. ОВК била попут организоване војске и да је имала команду односно хијерархију. На захтев тужилаштва у судници су сведочили и Албанци, али су они одједном у столици за сведоке добијали амнезију, те су говорили да су приче о акцијама тзв. ОВК служиле за "дизање морала" и биле су преувеличане. То је био "аргумент" Хајруша Куртаја, некадашњег команданта бригаде у Качанику "Агим Бајрами", а који је претходно написао књигу о организацији тзв. ОВК.
Тужиоци су му читали странице из његовог "дела", а он је рекао да се тога не сећа, јер је рат "био давно". Говорио је како је све погрешно писао, да то није било тако, да није имао команду, ни телефон да некоме јави шта се дешава, те да се не сећа да је Тачи уопште долазио да обиђе бригаду коју је водио. А, све супротно је говорио у раније датом исказу.
За разлику од овакве групе сведока који су тврдили да су злочинци били паори који су дању орали њиве, а ноћу узимали оружје да се бране, Срби сведоци имали су потресна сећања.
Можда и најпотресније сведочење било је Драгице Божанић из села Оптеруша, којој су отети и убијени малолетни син Немања (16) и супруг Младен (49) у јулу 1998. код Ораховца. Тела је добила тек 2006. године када су пронађени њихови остаци у масовној пећини Волујак, међу осталим Србима.
Божанићева (64) је сведочила да су припадници паравојске у ноћи између 17. и 18. јула 1998. пуцали на кућу њене породице и напали друге Србе у селу Оптеруша и да су се ујутро сви предали.
"Тражили су нешто по кући, не знам шта, а нама су наредили да седнемо у двориште. Мој син је био повређен, изгребан по лицу од цигле док су бацали гранате на кућу. Потом су жене одвојили од мушкараца које су притворили у подруму једне куће. Чула сам како мужа туку и испитују о старијем сину који је био у војсци тада као редован војник и када су нас напали није био у селу", рекла је Божанићева.
Дејан Јефтић, заробљеник у Будакову је испричао да је имао 19 година када је отет заједно са Станком Станковићем и Крстом Јефтићем.
"Нисмо добили ништа осим батина! Отели су нас Албанци које сам познавао од малена. Тукли су нас, ударали ланцима и пушкама, везивали нам очи, били смо голи до појаса. Били смо измучени, имали смо само једну жељу - питали смо се да ли ћемо преживети", рекао је Јефтић.
Сведок Драган Станковић испричао је да су њега и брата Игора припадници ОВК притворили у Гњилану јуна 1999. године. Сведочио је да су им везали руке и очи, тукли дрвеним палицама и ланцима по целом телу, да су му поломили три ребра и да је од батина био сав модар. Спасио их је породични пријатељ Албанац који је некада радио са њиховим оцем. Станковићи су, пошто су Драган и Игор ослобођени, напустили Космет и он се никада није вратио у родни град.
Предраг Дедић чији је син Бобан отет и убијен јула 1999. године у Ораховцу је испричао да ни данас не зна где је тело његовог сина.
"Мој син је имао је 37 година. Сазнао сам да је одведен у затвор тзв. ОВК у згради бившег ватрогасног дома и отишао сам да покушам да га ослободим. Затворили су и мене. Касније су ме ослободили, а Бобаново тело тражим и данас. Албанци су терали Србе да им продају станове. Морао сам да продам стан који су прво опљачкали. Преко једног посредника Шиптара сам продао. Рекао ми је - данас ми га продај за 8.000 марака, а ако нећеш, сутра ће вредети 5.000 марака. Дао сам га за осам", сведочио је Дедић.
Припадници међународних организација из редова сведока тужилаштва су и поред покушаја да у некој мери оправдају тзв. ОВК, искрено говорили да се Тачијева герила питала за све и да су Срби практично били глинени голубови.
Члан мисије ОЕБС Сандра Мичел је истакла да се тзв. ОВК питала за све и да је после уласка међународне мисије на Косово и Метохију јуна 1999. године било доста осветољубивости, убијених Срба и Рома.
"Много локалног становништва је почело да одлази. Албанци су се враћали кућама из избеглиштва у Албанији, видели запаљене куће, били су љути и онда су то искалили на неком. Почели смо да примећујемо разне обрасце и трендове. Мушкарци обучени у црну одећу са знаком ОВК обављали су функције полиције, делили имовину или станове. Било је извештаја да ОВК киднапују људе, хапсе, воде их на информативне извештаје. Читав низ активности је био у питању - од паљења кућа до претњи Србима и Ромима да напусте покрајину", навела је Мичел.
Она је навела да су са свих крајева покрајине долазиле овакве информације, а да су припадници тзв. ОВК тврдили да нападе не врше њихови припадници већ бандити који носе њихове униформе.
"То је говорио и Тачи. Тражили смо да истраже кривична дела, али никада нисмо добили одговор. Људи из тзв. ОВК су преузели све – комуналне службе, болнице, полицију, а градоначелници су поносно говорили – нас је поставио Тачи", истакла је Мичел.
У хашкој судници је сведочио и Шон Бернс, бивши шеф Косовске дипломатске посматрачке мисије (КДОМ) и рекао је да је видео "заробљене Србе на више локација под контролом ОВК и да су то пољопривредници и сељаци који су тек покупљени".
Судија Кристоф Бар је питао сведока да ли је тзв. ОВК убила неке од киднапованих српских цивила.
"Јесте", одговорио је Бернс.
Он је потврдио и да је тзв. ОВК, поред Срба, киднаповала и убијала Албанце за које је сумњала да су "сарађивали са српским властима".
Када је тужилаштво завршило сведочење на ред су дошли сведоци одбране – добро, али не по добру, позната лица - некадашњи амбасадор у Србији и човек који је тзв. ОВК превео из терориста у политичаре Кристофер Хил, први сарадник бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт и портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин, командант НАТО за време бомбардовања Весли Кларк...
"Било ми је јасно да он није био задужен. Није имао знање, вештине, нити овлашћења да доноси одлуке на било који начин. То је радила скривена албанска канцеларија, рекао је Рубин који је први сведочио", навео је.
Хил је о Тачију причао као о човеку који је говорио тихо и промишљено, више као неко са универзитета, а не из војске...
"Није било основе да се закључи да је Тачи контролисао ОВК", изјавио је Хил.
Рекао је да му никада нико није рекао да је Тачи "умешан у мучење и кршење људских права", осим што му је некадашњи председник Србије Слободан Милошевић у једном разговору Тачија описао као "жестоког ратника, који је наводно лично убио много људи". По Хиловом сведочењу, Тачи "није био таква особа, он није био жестоки ратник, већ политичка личност".
Кларк је говорио да се Тачијем срео пре бомбардовања.
"Он је добро изгледао, млад, боље ошишан, одевен. Говорио је немачки, не толико енглески. Живео је у Швајцарској. Он није био војни командаnт. Није имао појма о томе шта се дешава. Питаo сам га где треба да гађамо, али ништа није рекао, није знао", истакао је Кларк.
Адвокати су махом става да је на основу сведочења доказано да је било масовних убистава Срба и прогона. Како наводе, на основу тога што четворка није пуштена да се брани са слободе, иако су много пута тражили од хапшења 2020. године може се закључити да ће бити кажњени на дуги низ година и да се оптужбе не могу ублажити. Но, то ћемо знати после пресуде, поготово што су се Срби много пута опекли чекајући правду.
Иако се оптужнице могу подизати и даље, мала је нада да ће злочинци одговарати за трговину органима Срба односно случај "Жута кућа". Иако је од злочина над нашим народом прошло преко четврт века, те је правда у овом случају дебело закаснила, ипак је важно да се коначно из Хага чује да су Срби убијани и да је су то криви албански терористи!
Live
