Прогањање, мучење и убијање: Шта све пише у оптужници против лидера тзв. ОВК

Бивши лидери ОВК међу којима је бивши председник "Косова" Хашим Тачи изјаснили су се да нису криви ни по једној тачки оптужнице, на почетку суђења у Специјализованом суду за злочине на Косову и Метохији.

Некадашње вође тзв. ОВК Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи оптужени су за ратне и злочине против човечности почињене у 43 нелегална притвора на Косову и Метохији и на два места на северу Албаније над најмање 407 притвореника, међу којима су били Срби, Роми и "нелојални Албанци", од којих је најмање 102 убијено.

Тужиоци су у допуњеној оптужници, почетком марта, објавили идентитет 75 жртава, од којих је 51 српске националности. У притворима ОВК страдала су и 23 Албанца и један Ром. Идентитет још 27 жртава биће обелодањен током процеса, пише "Косово онлајн".

Оптужница у 10 тачака и на више од 300 страна терети оптужене за ратне и злочине против човечности, укључујући нелегално притварање, мучење, убиства и нестанке од марта 1998. до септембра 1999. године.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су у шест тачака као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини. За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност.

По оптужници, поменута четворка је учествовала у удруженом злочиначком подухвату (УЗП). Циљ тог злочиначког подухвата, како наводи Тужилаштво, било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је тзв. ОВК сматрала противницима – Србима, Ромима и Албанцима који су проглашавани за "издајнике", "шпијуне" и "колаборацонисте" са српским властима.

Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портпарол.

Као саучесници у УЗП, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Сиља, Љахи Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејеман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци, као и други припадници ОВК, укључујући команданте зона и заменике команданата.

Конкретно и појединачно се описују злочини у нелегалним затворима ОВК у Ликовцу, Јабланици, Лапушнику, Волујку, Дреновцу, Малишеву, Бајгори, Лапаштици, Злашу, у Приштини, Клечки, као и Цахану и Кукешу у Албанији.

У случају "Тачи и остали", Тужилаштво је до сада обезбедило више од 300 сведока.

Тужилац Пејс: Судбина многих жртава ОВК још није откривена

Тужилац Џејмс Пејс навео је да је ОВК кажњавала своје противнике по устаљеном обрасцу, и да је од априла 1998. до августа 1999, лишила слободе више стотина људи који су били њихови политички неистомишљеници.

"У оптужници им се на терет ставља најмање 440 случајева затварања", рекао је тужилац.

Жртве су се, како је прецизирао бавиле шумарство, пољопривредом, али је међу њима било и новинара, радника у јавним предузећима и наставника. Заједнички именилац било им је то што нису подржавали политику ОВК.

"Осим Албанаца и Срба међу жртвама су Роми, Црногорци и Бошњаци, а докази ће показати да су та лица која су противзаконито затварана између осталог била оптужена да су тзв. колаборационисти", рекао је тужилац.

Он је појаснио да су жртве, ако су имале среће, биле премлаћиване, или на друге начине физички и ментално злостављане. Најмање 102 особе брутално су убијене.

Мучењења "шпијуна" догађала су се у селима, забаченим и напуштеним кућама, у шталама, и у касарнама. Пејс је навео да су неке од тих локација биле касарна у Јабланици и село Лапушник.

Судбина многих жртава ОВК још увек није откривена, рекао је Пејс, додајући да су њихови најближи били приморани да се суоче са неизвесношћу.

"Докази ће показати да су злочини извршени по сличном обрасцу како просторно тако и временски. Они су вршени систематски, били су распрострањени и били су део напада усмерених на противнике и извршени су у контексту оружаног сукоба снага ОВК и СРЈ", казао је тужилац.

На суђењу је речено да је приликом претреса куће Сељиимија нађен списак "колаборациониста" широм Косова.

Такође, тужиоци су и више пута истакли да и извештај КФОР-а указују на то да су припадници ОВК кршили споразум о демилитаризацији, хапсили Србе и друге цивиле.

Циљ удруженог злочиначког подухвата контрола над Косовом

Како се наводи у оптужници, "пропратни материјал даље указује на то да су наведени појединци деловали у оквиру заједничког циља током периода од најкасније марта 1998. до септембра 1999. како би остварили и спроводили контролу над целим Косовом, између осталог, противправним застрашивањем, злостављањем, вршењем насиља над онима које су сматрали својим противницима и њиховим уклањањем".

"Тај заједнички циљ обухватао је извршење кривичних дела прогона, затварања, произвољног лишавања слободе, других нехуманих поступака, суровог поступања, мучења, убиства и присилних нестанака. На његово постојање и обележја указују: изјаве за јавност ОВК из раних дана, пре периода на који се односе оптужбе, саопштења за штампу и политички прогласи Главног штаба ОВК, изјаве за јавност чланова Главног штаба ОВК, као и друге публикације ОВК из инкриминисаног периода, прописи, структуре, упутства и наредбе које су осумњичени састављали, издавали или одобравали, кривичних дела извршених на наведеним локацијама и лично учешће осумњичених и других виших званичника ОВК/Привремене владе 'Косова' у извршењу кривичних дела", стоји у оптужници.

Тужилаштво посебно истиче да докази указују да је Хашим Тачи значајно допринео заједничком циљу УЗП. Подсећа се да је он један од оснивача Главног штаба ОВК и да је отприлике од јуна 1998. такође био на челу Дирекције ОВК за информисање и на челу Дирекције ОВК за политичка питања. По оснивању привремене косовске владе, крајем марта 1999, Тачи је постао председник владе "Косова" и такође обављао дужност врховног команданта.

"У том својству, Тачи је: директно учествовао у формулисању, одобравању, дисеминацији и имплементацији планова, принципа и праксе усмерених на остваривање заједничког циља; лично учествовао или на други начин допринео извршењу кривичних дела из тачака 1–10; координирао или на други начин доприносио напорима да се оповргну, или пак дају нетачне информације међународним посматрачима и јавности о извршењу кривичних дела из тачака 1–10, и на други начин давао информације и политичку, логистичку, војну или финансијску подршку учесницима у УЗП, као и координирао и успостављао везу између њих, ради остваривања заједничког циља", пише у оптужници.

Тужилаштво такође наводи да, када је реч о улози Тачија "у разради планова, принципа и праксе ради остваривања заједничког циља, пропратни материјал указује на то да је његова власт у ОВК била очита и да су му се други чланови Главног штаба приклањали приликом доношења одлука".

Тачи је имао овлашћење да именује лица на кључне положаје у власти, да унапређује, смењује, издаје похвале и укоре као и да уводи или укида дисциплинске мере против припадника ОВК. Поред тога, пропратни материјал указује на то да су одлуке Главног штаба ОВК доношене једногласно и да су његови чланови, укључујући Тачија, формулисали или одобравали саопштења и изјаве за јавност ОВК. У многима од тих изјава, непрекидно и јавно се подстицало или одобравало насиље над противницима, пише у оптужници.

Тачи знао за ликвидације, био на местима злочина

Наводи се и да је у јуну 1998. Главни штаб ОВК образовао Дирекцију за обавештајне послове, која је имала и задужење да открива лица која сарађују са Србима. Главни штаб је сматрао да та лица заслужују казнене мере, укључујући ликвидацију.

"Пропратни материјал даље указује на то да је, током 1998–1999, на Косову било општепознато, а самим тим и Тачију, да се ликвидирају лица оптужена за сарадњу са Србима", пише у оптужници.

Кад је реч о учешћу и доприносу Тачија кривичним делима из оптужнице, докази указују то да је "учествовао у тим кривичним делима" и да је "током инкриминисаног периода посетио више других локација наведених у тачкама оптужнице".

Њему се на терет ставља и да је у напорима да се порекну или достави нетачне информације у погледу кривичних дела, у "најмање два наврата, лично доставио неистините информације". Тужилаштво је навело и да пропратни материјал такође указује на друге случајеве када је Тачи допринео ширењу нетачних или непотпуних информација о активностима ОВК.

"Тачи је у својству председника владе имао овлашћење, између осталог, да именује лица на кључне положаје у власти, попут министра одбране (директно подређеног председнику владе), начелника штаба ОВК, команданта националне гарде и начелника обавештајне службе (директно подређеног председнику владе). То показује да је Тачи имао стварну могућност да спречи вршење кривичних дела и казни своје потчињене у време када су та дела извршена. На основу горе наведеног следи да је током инкриминисаног периода постојао однос претпостављени-потчињени између Тачија и припадника ОВК на локацијама обухваћеним ревидираном оптужницом. У погледу извршених кривичних дела, судија за претходни поступак упућује на закључке које је изнео о кривичним делима из тачака 1–10 која су извршила лица потчињена Тачију".

И не само да је имао сазнања о злочинима, оптужница терети Тачија да је "он био присутан на више локација на којима су извршена кривична дела за која се терети".

"Он је био сведок када су припадници ОВК злостављали жртве на терену. Тачи је имао сазнања и на основу информација из других извора. На пример, као члан Главног штаба ОВК и врховни командант, Тачи се састајао са командантима оперативних зона на терену. Извештаји су слати и Главном штабу ОВК, укључујући Тачију, а одржаван је и редован контакт са командантима зона. На основу пропратног материјала, током целокупног инкриминисаног периода, Тачи је такође имао више састанака са представницима међународне заједнице на којима је експлицитно упозорен на злочине које врше или су извршили припадници ОВК", наводи се у оптужници.

Штавише, тврди Тужилаштво на основу прикупљених доказа, Тачи и други припадници ОВК на руководећим положајима, конкретно чланови Главног штаба, имали су приступ средствима везе, попут курира, воки-токија и сателитских телефона, захваљујући којима су они припадници ОВК у оперативним зонама били у свакодневном контакту.

"Све горе наведено се одвијало током инкриминисаног периода, у ситуацији у којој је било општепознато да припадници ОВК врше злостављање цивила, укључујући отмице, затварања, премлаћивања и убиства. Из тога следи да је Тачи знао или имао основа да зна да његови потчињени намеравају да изврше кривична дела или су их већ извршили", каже се у оптужници.

Не само да Тачи није "предузео неопходне и разумне мере које је био дужан да предузме као претпостављени да спречи вршење кривичних дела и казни починиоце" него је "повремено одобравао радње својих потчињених својим присуством на лицу места и непредузимањем мера када је био очевидац злостављања жртава од стране припадника ОВК".

Тужилаштво закључује да су током периода на које се односи оптужница, Тачи и остали оптужени својим делима и пропустима узроковали смрт особа на Косову и у северној Албанији, укључујући и хапшења или отмице, на местима заточења или у вези са њима. Ово укључује убиства почињена током и смрт као резултат окрутног и нехуманог поступања на местима заточења.

У Малишеву убијено 37 Срба

Према наводима оптужнице, посебно су страшни злочини почињени на територији Клине, у Малишеву и околини. Ту је од 16. до 27. јула 1998. године убијено најмање 37 Срба.

Само у два дана 26. или 27. јула 1998. године, ликвидирано је њих 25. Међу њима је чак 13 чланова породице Костић – Димитрије, Лазар, Тодор, Мирољуб, Векослав, Витомир, Сашко, Живко, Миодраг, Светислав, Срећко, Младен и Небојша. Ту су страдали и Рајко и Цветко Николић, као и Крста Станојевић. У јаму Волујак бачена су тела још девет Срба који су убијени – Спаса Базнић, Божидар, Младен, Немања и Новица Божанић, Миодраг, Спасоје и Предраг Бурзић и Срећко Симић.

"Судија за претходни поступак констатује да пропратни материјал указује на то да су припадници ОВК лишили живота у Малишеву и околини, отприлике 26. или 27. јула 1998. или нешто касније девет мушкараца, Срба из Оптеруше, 15 мушкараца, Срба из Ретимља у пећини Волујак, општина Клина. Увече 18. или 19. јула 1998, припадници ОВК су извели, у одвојене групе, српске затворенике, одвезли су сваку групу посебно камионом. Затвореници су одведени у једну шуму, где су их маскирани припадници ОВК убили", наводи се у оптужници.

Додаје се да је на посмртним остацима који су нађени утврђено да су неки страдали од ударца тупим предметом, а други од прострелних рана.

У оптужници се наводе и догађаји који су претходили убиству Срба.

"Дана 18. јула 1998, јединице ОВК извршиле су напад на села Оптеруша, Ретимље и Зочиште. Српско становништво тих села предало се ОВК. Припадници ОВК су их одвели и тукли. ОВК је те мушкарце држала затворене у Дреновцу, да бих их затим пребацила у Малишево", каже се у оптужници.

Такође се наводи да су Малишеву 18. и 19. јула 1998. убијени Срећко и Срђан Витошевић, Александар Станојевић, Душко Патрногић, Томислав, Ђурђе и Саша Баљошевић, Душко Ђиновић, Чедо Чабаркапа, Душко Доласевић, Радован и Бранислав Сталетић.

Краснићи у полицијској станици где су били заточеници

У оптужници стоји да је "идентификовано да је Јакуп Краснићи био присутан на лицу места крајем јула 1998. и да је једном приликом посетио просторију у којој су држани заточеници. Одређени припадници ОВК притворили су у бившу полицијску станицу у Малишеву најмање 48 особа у различитим временским периодима и без законског поступка до 26. или 27. јула 1998. године"

"Заточеници су држани у закључаним ћелијама и под стражом. Између. 17. јула 1998. и 26. или 27. јула 1998. заточеници у бившој полицијској станици у Малишеву држани су у претрпаним просторијама, са мало вентилације, и обезбеђивана им је неадекватна храна, вода, медицинска нега и постељина. Више припадника ОВК рутински је подвргавало заточенике тешким премлаћивањима и психичком злостављању. Заточенике су ударали кундацима пушака и другим оруђем, ударали ногама и на други начин претили смрћу и физичким насиљем. Могли су да виде и чују тешка злостављања других заточеника. Међу затвореницима су били присталице ЛДК и особе српске и ромске националности", наводи се у оптужници.

Констатује се и да хапшење и затварање тих лица није било оправдано ни кривичним гоњењем ни основаном сумњом да је из безбедносних разлога апсолутно неопходно лишити их слободе. Затварани су на основу неодређених оптужби о шпијунским активностима или зато што су српске етничке припадности.

"Тринаест затвореника држано је у просторији површине 16 квадратних метара, у којој су на прозору били само мали отвори. Припадници ОВК редовно су злостављали ухапшена, односно затворена лица, како психички, тако и физички. Припадници ОВК су претили затвореницима да ће их још више злостављати", стоји у оптужници о дешавањима у Малишеву.

Затим се даље наводи да је отприлике 19. јула 1998. 13 заточеника изведено у групама.

"Заточеници су смештени у комби и одвезени на оближњу локацију где су их поједини припадници ОВК стрељали и убили. Један заточеник је побегао. Тела осталих 12 мушкараца извучена су из једне масовне гробнице у Малишеву 2005. Упркос широком публицитету и поновљеним захтевима, члановима породице су ускраћене информације о судбини оних који су били заточени у Малишеву", стоји у оптужници.

"Косово онлајн" ће у наредним данима наставити да објављује делове оптужнице.