Мићуновић: Зашто Америци сада одговара да реши статус КиМ?

Драгољуб Мићуновић, оснивач и први председник Демократске странке, коментарисao je најновија дешавања у вези са притисцима Запада на Србију да се реши питање Косова и Метохије.

Он је за Дневни лист "Политика" нагласио да ово јесте завршетак једне дуготрајније кризе, коју су многи одлагали и користили за унутрашње кампање, а да је и Америци одговарало да "балканско питање" остане нерешено.

"Зоран Ђинђић је као председник Владе Србије написао једно писмо лично Џорџу Бушу Млађем, председнику Америке, захтевајући да се што пре сазове конференција о Косову. Оно о чему смо разговарали у земљи Ђинђић је схватио крајње озбиљно, да тај проблем дуго траје, али на штету Србије. Америка је ту иницијативу дочекала врло негативно. Спремала се за напад на Ирак и није јој одговарало да се у том тренутку уопште говори о Косову као проблему", подсетио је Мићуновић и додао да је Ђинђићу замерено и дипломатским каналима, те да је амбасадор Србије у САД Сретен Вујовић био позван на разговор.

После "шетње" кроз Блиски исток, каже да је сад дошло на ред и питање Косова, за које се траже другачија решења.

Дачић: Тешке последице за Србију ако будемо опструирали договор

На питање зашто баш сада Сједињеним Држава одговара да се одреши косовски чвор, Мићуновић одговара "због рата у Украјини".

"Велике силе неће да се одрекну велике моћи. Десиће се онако како ће најмање коштати велике силе њихових интереса, то јест завршиће се онако како најмоћнијима који о томе одлучују то највише одговара", нагласио је он.

Као један од интереса Запада за решење косовског питања, наводи да "уколико нема проблема Косова, и улога Русије се битно мења".

"Русија као чланица Савета безбедности са правом вета може да спречава самосталност Косова, његов улазак у УН. Са друге стране, Русија може да се позива на резолуције које су донете приликом тренутног решавања статуса Косова. То је та Резолуција 1244, тај протекторат који се сада жели претворити у нешто реално и тиме је завршена ствар. Треће, Србија се једина у Европи и на Балкану није придружила санкцијама Русији које су увеле Америка и западна Европа", објаснио је демократа.

Према његовом схватању, сукоб у Украјини није још прерастао у светски рат.

Додик о европском плану: Ако одбијамо, одбићемо заједно, ако прихватимо, прихватићемо заједно

"Неће многе земље да уђу у рат, али у сваком случају јесте једна велика подељеност и то ствара проблеме. Оно што по мом мишљењу може да ублажи ту поделу јесте страх од еколошке катастрофе, што погађа све и наравно све тера да о томе брину. И друго, оно што одржава једну одређену контролу степена оружаног сукоба, а то је забрана употребе нуклеарног оружја, која је по мом мишљењу једна од тренутно најопаснијих претњи", навео је он у интервјуу "Политици".