Усташки злочини који су почињени над Србима, Јеврејима и Ромима 1941. и 1942. године сабрани су у књизи "Усташка зверства" аутора историчара др Милана Кољанина.
Ова књига, која садржи и историјска документа, завршила је у апостолском архиву у Ватикану.
Откуд интересовање Свете столице за ову тему, с обзиром на то да се увелико говори о проглашењу усташког викара Алојзија Степинца за свеца?
Аутор Кољанин каже да су књига и зборник докумената један од прилога у сазнавању онога што се дешавало током Другог светског рата у НДХ у прве две године, али из једног специфичног угла.
"Та књига и зборник докумената настали су од података које су немачке полицијске власти у Србији прикупљале о злочинима у НДХ. Намера немачке полиције у Србији је била да се на неки начин смири тај талас злочина, јер је то ишло против интереса Немачке", објаснио је Кољанин у емисији "Јутро на РТ".
"Злочини су стално генерисали устанак који је растао и тражио ангажовање све већег броја немачких снага, које су биле потребне на другим фронтовима, а и за њих су ти злочини били претерани", додао је.
Наглашава да су са више страна стизале вести о усташким злочинима, па тако и у окупирану Србију, те да зборник докумената говори о томе.
Додаје да је, наравно, то само један од извора о овим масовним злочинима који су стизали са свих страна.
"Вести о томе су стизале и у Ватикан и у друге светске центре преко југословенске владе у избеглиштву", рекао је Кољанин, додајући да књига сабира оно што су Немци знали о злочинима.
Напомиње да постоје извештаји различитих немачких војних јединица које су пратиле и виделе шта се догађа.
Наглашава да је један војни официр скупљао ове информације и да на основу тога може да се види да су Немци врло добро знали шта се догађа, али, истиче, НДХ је била творевина Сила осовине, пре свега Немачке, која је стајала иза НДХ.
Коментаришући то што се ова књига нашла у Ватикану, директор архива Војводине Небојша Кузмановић каже да је то најбољи доказ и признање за установу на чијем је челу да добро ради свој посао.
"Посао архива је да чувају архивску грађу, али и да објављивањем, прављењем изложби, објављивањем књига и зборника пружа увид јавности у грађу. Ми смо пре неколико година кренули у овај важан подухват, да ова документа о страдању Срба, Јевреја и Рома у НДХ објавимо", рекао је Кузмановић.
Он је истакао да им је још 2008. године један адвокат понудио да откупе грађу.
"Ми смо то наравно откупили и то је стајало годинама јер нисмо имали простора да се тиме бавимо и онда смо 2018, 2019. ушли у ту причу", појаснио је Кузмановић.
Нагласио је важност ових докумената, који су аутентични, јер су писани не после Другог светског рата када, како је рекао, победници пишу историју, него у време рата када су се злочини дешавали.
Књига је са немачког преведена на српски језик, па после на енглески.
Каже да су крајем прошле године одлучили да пошаљу на неке релевантне адресе институција по целом свету и да су их послали на 80 адреса, као и на адресе у Аустралији, Израелу, Русији...
"Људи се јављају па тако и ватикански архив, што је велика привилегија", закључио је Кузмановић.
Подсетимо, православни Срби су, уз благослов Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ били принуђени да се покатоличе, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи.
На територији НДХ радила су 22 концентрациона логора, а по злу најпознатији био је Јасеновац у коме је убијено на стотине хиљада људи. Хрватска историја у ово доба "обогаћена" је и чињеницом да је НДХ била једина држава на чијој су територији постојали и дечји логори.