Србија и Балкан

Уводи се електронски картон у здравствене установе: Шта ће то значити за пацијенте, а шта за лекаре

Захваљујући е-картону, када пацијент дође на преглед код лекара специјалисте он ће имати испред себе његову комплетну здравствену историју – све снимке, налазе, лабораторијске анализе
Уводи се електронски картон у здравствене установе: Шта ће то значити за пацијенте, а шта за лекареGetty © picture alliance / Contributor

Полако али сигурно, папирни здравствени картон одлази у историју. После увођења е-рецепта, е-боловања, е-упута, у току је пилот пројекат за увођење електронског картона. Пилот пројекат се спроводи у неколико здравствених установа – Дом здравља и Универзитетски клинички центар у Крагујевцу, Здравствени центар у Зајечару и Здравствени центар у Горњем Милановцу.

Захваљујући е-картону, када пацијент дође на преглед код лекара специјалисте, он ће имати испред себе његову комплетну здравствену историју – све снимке, налазе, лабораторијске анализе.

Државна секретарка у Министарству здравља Ивана Сташевић Карличић каже да ће увођење е-картона донети већу ефикасност, транспарентност и безбедност у здравствени систем, као и више квалитетног времена лекара за рад са пацијентима.

Она је за РТС истакла да су електронски сервиси, који су већ у функцији, у значајној мери унапредили здравствени систем и допринели већој заштити права пацијената.

"Папири одлазе у историју, самим тим и шетање пацијената и обимна администрација. Лекари ће добити много више квалитетног времена да се заиста баве пацијентима", нагласила је државна секретарка.

Она објашњава да ће лекар преко е-картона имати увид у комплетну здравствену историју пацијента.

"Када дођете код било ког лекара, он ће испред себе имати вашу целокупну историју свих посета здравственим институцијама. Моћи ће добро да упозна пацијента и квалитетније сагледа његов здравствени проблем, што му омогућава да адекватно уради диференцијалну дијагнозу", навела је Сташевић Карличић.

Према њеним речима, нови систем ће бити значајан и као извор података за статистике, истраживања и формирање регистара, што ће омогућити квалитетније планирање здравственог система.

Говорећи о безбедности, истиче да ће електронски здравствени подаци бити сигурнији него папирна документација.

"Картотеке су биле надохват свима. Сада су подаци сигурнији, постоји систем логовања и само овлашћено лице, односно лекар коме је пацијент дао сагласност да га прегледа и лечи, може приступити систему", каже државна секретарка, додајући да је правни основ заснован на више прописа, укључујући Закон о заштити података о личности и Закон о информационој безбедности.

Систем се тренутно тестира на три нивоа здравствене заштите – у домовима здравља, као и у Универзитетском клиничком центру у Крагујевцу, Здравственом центру у Зајечару и Здравственом центру у Горњем Милановцу.

Од прошлог викенда у систем су унета 342.000 електронска картона, а очекује се да у наредних месец до два, цела Србија буде покривена е-картоном, што би, како се наводи, требало значајно да унапреди квалитет лечења.

Имплементација е-картона у здравство Србије почела је 2022. године, али су до сада приступ овим картонима имали само изабрани лекари.

"Први пут су медицински подаци пацијента структурирани и сада ће бити доступни и лекарима специјалистима. Којом брзином ће се ширити на остале установе зависи искључиво од њиховог локалног информационог система. Будући да нам је 70, можда чак и 80 установа у једном електронском систему, очекујемо да ће се тај процес одвијати релативно брзо", рекао је за "Вечерње новости" Никола Радоман из Министарства здравља.  

Појашњава да лекар специјалиста пацијентове податке види само док је упут активан и ту су најновије информације: отпусна листа, последња радиолошка слика, подаци о алергијама, вакцинални статус... Систем омогућава приступ тзв. дубоком картону, са евиденцијом од 2009. године, када је почела примена информационих система. Медицинска документација која је била на папиру остаје.

У е-картону сваки пацијент добија свој лични здравствени број (ЛЗБ), који се електронски обрађује и штити, тако да га ни сам пацијент не зна. Сви подаци пацијента чувају се у државном дата центру. Циљ Министарства здравља је да свих 6,9 милиона осигураника добије свој ЛЗБ, односно е-картон.

Из Министарства здравља подсећају и на резултате других електронских сервиса у здравству. Од 1. јануара отворено је 220.000 електронских боловања, док је е-рецепт, који се примењује од 2018. године, како тврде, оцењен као један од најефикаснијих у Европи.

"Лекови се подижу брже и сигурније, а од увођења сервиса уштеде су премашиле девет милијарди динара", навела је државна секретарка Сташевић Карличић.

image
Live