Србија и Балкан
Не смемо заборавити НАТО агресију: Шта односи животе у Србији и како нам Русија може помоћи
Пацијенти који болују од онколошких болести велику наду полажу у руску вакцину против рака, на којој се интензивно ради у Москви. Колико је ова сарадња значајна довољно говори податак да Србија сваке године, због малигних болести, изгуби један мањи град
У Србији су током 2024. године регистрована 41.472 новооболела пацијента од карцинома, док је у тој години умрло 20.314 пацијената, што је за 61 особу више у односу на 2023. годину када је рак однео 20.253 живота, најновији су подаци Регистра за рак, који је ових дана објавио Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".
Највише се оболевало, али и умирало од рака плућа и бронха, а затим рака дебелог црева и ректума, рака дојке и рака простате. Статистика показује да су од карцинома више оболевали, али и умирали мушкарци у односу на жене. Дијагнозу карцинома током 2024. године добила су 21.793 мушкарца и 19.679 жена, док је од те болести преминуло 10.967 мушкараца и 9.347 жена.
Жене су највише оболевале од карцинома дојке, плућа и бронха, колона и ректура, карцинома грлића материце, док је код мушкараца водећа локализација у оболевању био карцином плућа и бронха, колона и ректума, простате, мокраћне бешике.
Водећи узрок смртности код жена више није карцином дојке, већ је сада рак плућа и бронха. Карцином дојке је на другом месту по смртности, затим колона и ректума, панкреаса. Код мушкараца водећи узрок смртности били су карциноми плућа и бронха, колона и ректума, простате, панкреаса.
Kада се гледа укупан број новодијагностикованих случајева, због највеће концентрације становништва предњаче највећи градови.
Највећи број новооболелих, наиме, бележи се у Београдском региону, где је током године регистрован 4.981 новооболели мушкарац и 4.904 новооболеле жене. Следи Јужнобачка област са 1.676 новооболелих мушкараца и 1.582 новооболеле жене.
Прим. др Горан Стојановић, руководилац Клинике за пулмолошку онкологију у Институту за плућне болести у Сремској Каменици каже да нису изненадили подаци за стопу оболевања од карцинома плућа, с обзиром на то колико људи у Србији пуши, што је водећи фактор ризика за ту опаку болест.
Додаје да кључ у превенцији – забрана пушења, али и увођење националног скрининга на карцином плућа и бронха.
"Скрининг програм је уведен у Војводини, док се у Београду ради само пилот пројекат. У Београду се то не ради преко домова здравља, примарне здравствене заштите, већ се ради преко Клинике за пулмологију, што је велико оптерећење за њих. Код њих морате да назовете кол центар и онда вам они дају термине", каже Стојановић за РТ Балкан.
Скрининг програм на карцином плућа у Војводини уведен је 2020. године, али је пуна примена почела тек након пандемије вируса корона. Ефекте скрининга лекари очекују након пет година примене. Преглед се обавља нискодозним скенером, а кандидати за скрининг су сви пушачи старији од 50 година, који имају дуг пушачки стаж, или су престали да пуше последњих десет година, али имају породично оптерећење за малигне болести.
"Ми смо за пет година на територији целе Војводине урадили више од 15.000 прегледа нискодозним скенерима, а обухваћено је око 10.000 људи. Суштина је да ви покријете целу територију, да се карцином открије у раној фази, када је могућа операција. Ми ћемо имати показатеље за пет година, да ли смо смањили стопу смртности за карцином плућа. Инциденцу, број новоболелих пацијената нећемо смањити док год смо водећи као пушачка нација у Европи. Међутим, скринингом може смањити стопу смртности", додао је он.
Осим пушења фактори ризика за малигне болести су и аерозагађења.
"Не заборавимо да смо бомбардовани НАТО бомбама са осиромашеним уранијумом. Тачно се зна који део Србије је највише изложен свим тим факторима. Још ако имате генетско оптерећење, нормално да је ризик за настанак карцинома много већи", навео је он.
Истиче да држава мора да схвати да ћемо полако губити борбу против свих малигних болести, уколико се не уведе национални програм превенције. Стојановић каже да је фармацеутска индустрија напредовала, да постоје терапијске опције, али да је терапија скупа уколико се болест открије у одмаклој фази.
"Ми у Србији немамо национални план за борбу против малигних болести. Ако немате национални план, ви онда немате стратегију борбе и немате скрининг као главно оружје", истакао је он.
Велику наду пацијенти који болују од онколошких болести полажу у руску вакцину против рака, на којој се интензивно ради у Москви.
Крајем новембра прошке године одобрена су клиничка употреба мРНК вакцине за лечење меланома, а очекује се да ускоро одобрење стигне и за лечење карцинома плућа.
Реч је о персонализованој терапији, где се за сваког појединачног пацијента прави вакцина само за његов тип карцинома. То није класична вакцина, јер се вакцине дају превентивно да спрече болест. Овде се прво анализирају малигне промене за сваког пацијента, а затим се прави "титар антитела". Терапија делује тако што активира имуни систем пацијента да се сам избори са малигним ћелијама.
Руска вакцина против рака је државни пројекат, који се реализује под директним покровитељством председника Руске Федерације Владимира Путина. У оквиру овог пројекта формиран је конзорцијум који чини 17 водећих руских научноистраживачких института и универзитета, који заједнички раде на развоју нових терапија у области онкологије, имунологије и генетике.
Live
