Србија и Балкан
Ћирић: Пожар у Пећкој патријаршији 1981. један од првих озбиљних удара на СПЦ на KиМ
Највећи губитак представља уништена архива пећких патријараха. У питању је била изузетно важна документација која је сведочила о историјским догађајима од средњег века, нарочито у периоду османске власти, каже историчарка уметности Јасмина Ћирић
Навршава се 45 година од пожара у Пећкој патријаршији, када је у ноћи између 15. и 16. марта 1981. године запаљен стари манастирски конак и уништен део вредне архиве, рукописа и црквених предмета. Експерт за српску средњовековну баштину, историчарка уметности и професорка Универзитета у Крагујевцу Јасмина Ћирић сматра да овај пожар представља један од првих озбиљних удара на Српску православну цркву и српско културно наслеђе на Косову и Метохији.
Указала на симболику датума када се пожар догодио.
"Дакле, у ноћи између 15. марта и 16. марта 1981. се догодило нешто што никада пре није у Пећкој патријаршији, макар не на тај начин. А реч је о подметнутом пожару. Оно што је у ствари врло занимљиво јесте да је одабир датума крајње симболичан, јер је био на празник Недеље православља. Пожар се догодио на празник који литургијски помиње и прославља храмове и свете иконе", навела је Ћирић за РТС.
Подсећа да је пожар избио око четири сата ујутру, у присуству око 30 монахиња и неколико гостију у манастиру, а међу њима је био и професор призренске богословије Дамаскин Давидовић.
Kако је истакла, ватра је била подметнута на више места у старом конаку, који је импозантних димензија, дужи од 63 метра. Пожар је захватио и нову дрвену конструкцију конака који је тада био у изградњи.
"Пожар су регистровали најпре у горњим структурама самог конака, дакле у кровној конструкцији, и оно што је још била већа штета јесте што је тај пожар захватио и тек постављену нову дрвену конструкцију новог конака. То се све налазило на западној страни", навела је Ћирић.
Пожар је нанео велику материјалну штету - изгореле су одаје тадашњег српског патријарха Германа, собе монахиња, магацин и радионице за иконопис. Ипак, захваљујући благовременој реакцији монахиња и Дамаскина Давидовића, спасен је значајан део манастирске ризнице.
"Иконе, богослужбени предмети и текстил из 15. и 17. века били су сачувани", истакла је она.
Највећи губитак представља уништена архива пећких патријараха, нагласила је она, додајући да је у питању била изузетно важна документација која је сведочила о историјским догађајима од средњег века, нарочито у периоду османске власти.
Указала је да су на гредама након пожара пронађени трагови бензина и других запаљивих материја, а реакција ватрогасаца није била правовремена. Званични налази као узрок пожара навели су неисправне инсталације и димњак.
"Врло је важно поменути и да је патријарх Герман непосредно након пожара, а то је једини документ који имамо сачуван с тим у вези, послао један врло важан допис председнику тадашњег Савезног извршног већа Добривоју Видићу у вези са пожаром, управо демантујући наводе који су везани за неисправност димњака. Он каже у једној реченици да је заиста реч о томе, тај би се пожар догодио и 1974. '75, '76. итд. Интересантно је у читавом том догађају да су као главни кривци навођени заправо урбаниста града Призрена професор Микић и Андрија Kостић који је био извођач радова, што је наравно касније одбачено у поступку јер је било јасно да апсолутно нису одговорни за тако нешто", рекла је Ћирић.
Додала је да је "монаштво било под одређеним политичким притисцима". Пожару су претходили велики протести Албанаца на Kосову и Метохији, који нису били ограничени само на Приштину, већ су се ширили и у другим градовима.
Након пожара, додаје она, протести су се наставили, а у јавности су се појављивали и политички захтеви. Историчарка уметности указује да се пожар у Пећкој патријаршији често посматра као један од раних показатеља каснијих напада на српске светиње, укључујући и погром из марта 2004. године, када је страдало више од 150 сакралних објеката.
"Ми говоримо о простору који, по квадратном километру, има највећи број сакралних здања и значајних споменика", указала је Ћирић.
Истакла је да очување тих задужбина није важно само за српску историју, већ да се одбраном тих задужбина брани и оно што је европска и хришћанска цивилизација.
Live
