Србија и Балкан
Идеја апсолутне нације: Зашто је Хитлер (поново) популаран међу Хрватима
"Први демократски избран председник Хрватске", Фрањо Туђман, видео је у геноциду, како је записао у "Беспућима повијесне збиљности", средство за остварење независне националне државе, а у остварењу националне државе циљ целокупне светске историје
Контроверзна књига Адолфа Хитлера "Мајн кампф" (Моја борба) нашла се у марту међу најтраженијим насловима у једној загребачкој књижари, преноси сајт "Еуроњуз".
Ово дело, симбол нацизма и апсолутног зла, отворено је рекламирано на друштвеним мрежама у Хрватској... Шта је разлог толикој популарности "заветног Хитлеровог дела" у Хрватској?
Свакако, постоје многе паралеле између званичне идеолгије хрватства - усташтва – и немачког нацизма. Пре свега, апсолутно истицање идеје доминације једног народа, једне "наднације", каже историчар Миливоје Пршић.
Идеологија хрватства се, такође, заснива на расној теорији, на теорији антисрпства, на идејама о протеривању или убијању Срба и на коначном протеривању православља.
Бити Хрват значи бити анти-Србин
Пршић подсећа на идеје Анте Страчевића о Хрватској као о држави "једног народа, језика и конфесије, на претензије на Војводину, Босну и Херцеговину или Црну Гору". Сличности између овако схваћеног хрватства и нацизма су бројне и упадљиве. У Душановом законику се, на пример, не праве разлике међу конфесијама и народима.
Социолог културе Зоран Аврамовић сматра да је, нажалост, "антисрпски елемент, постао део идентитета хрватске нације". У "Мајн кампфу" се истиче "расна супремација германске расе и тоталитарни приступ држави, где је држава све, а појединац ништа". У крајњој линији, каже Аврамовић, нацисти су имали Аушвиц, усташе Јасеновац.
Међутим, наглашава овај социолог културе, за разлику од Хитлерове "апсолутне државе", у хрватском контексту се појављује појам "апсолутне нације": припадање хрватској нацији постаје важније од свега, од свих појединаца, а то, у великој мери објашњава полуарност ове мрачне идеологије у савременој Хрватској. Иноверни Срби у том контексту постају сметња, "реметилачки фактор" (Фрањо Туђман), која се на сваки начин мора уклонити.
Мајн кампф – "библија нацизма"
Иначе, књигу "Мајн кампф" Адолф Хитлер је написао у затвору Ландсберг, где је лежао због велеиздаје после неуспеха минхенског "Пивничког пуча" из 1923. То је, у ствари, поглед на свет тадашњег, типичног немачког малограђанина на немачку и светску историју.
Ову злогласну књигу, која ће касније постати "Библија нацизма", Хитлер је у затвору диктирао будућим нацистичким функционерима Рудолфу Хесу и Емилу Морису. Морис је био Јеврејин, због чега је Химлер покушао да га избаци из СС-а. Али, Хитлер га је прогласио за "почасног Аријевца" и овај му је остао одан до краја.
"Мајн кампф" је светлост дана угледао 8. децембра 1925. године. Како је забележио управник затвора, Хитлер очекивао да ће га ова књига "спасити банкротства". Књига је, заиста, постала бестселер свог времена. До краја Другог светског рата, продата је у преко 12 милиона примерака.
Књига се често штампа и данас, премда је забрањена у Немачкој. "Мајн кампф" се објављује и чита у Европи и у САД. Чита се, на пример, и у Индији и Турској, где ју је крајем 2004. истовремено објавило чак 15 издавача.
Пацифизам је смртни грех
Хитлер је рођен у Аустрији, у Хабзбуршкој монархији, где је проглашен неспособним за војску. На почетку рата одлази у Минхен и већ 2. августа 1914. приступа Рајхсверу. Крај рата дочекао је у болници, са чином каплара. Био је, према сведочењима блиских, "шокиран капитулацијом царске Немачке."
Тада, 1918. године, он тврди да "Немачка није поражена у рату", већ да су је "издали ратни профитери, Јевреји, социјалисти, штрајкачи и разни ненемачки унутрашњи непријатељи."
Пишући "Мајн кампф", у коме се препилићу аутобиографска и "идеолошка" поглавља, аутор се инспирисао идејама тада популарног социјал-дарвинизма, који је историју сагледавао као "борбу за очување расе".
Борбена способност народа зависи од расне чистоће, тврдио је Хитлер, због чега се раса мора "очистити од спољних елемената."
Пацифизам је, за будућег "фирера", представљао смртни грех.
Уништење читавих народа
Хитлеров дубоки антисемитизам и антиславизам имају свој корен у немачком поразу из 1918. Како је он сматрао, Немци морају да створе сопствени "лебенсраум" – животни простор за будуће генерације, а то је Немачка могла да пронађе само на словенском истоку, посебно у Русији.
Једини савезници Немаца у предстојећој борби су Енглеска и Италија, писао је: "Никаква сарадња са Русијом неће бити толерисана". Вођење рата заједно са Русијом против Запада, тврди аутор "Мајн кампфа", представљало би злочин.
Како је Хилер намеравао да реши "словенско питање", описано је у књизи "Поверљиви разговори (1932-34)" Хермана Раушнинга, једног од његових најповерљивијих људи. "Опасност од Словена", тврдио је Хитлер, "неће постати мања ако окупирамо подручја на којима живе Словени."
Питање "наглог прилива словенске крви" Хитлер је намеравао да реши истребљењем Словена, о чему је отворено говорио: "Морамо развити посебну технику истребљења, а под тим мислим на уништење читавих народа."
Нема сумње да је Хитлер овде имао, пре свега, на уму предстојећи обрачун са Русијом: "У том планском уништавању народа, најважнији задатак немачке политике јесте да свим средствима спречи даљи раст словенских народа."
Како сам почео да мрзим...
О Јеврејима, који су за Хитлера били "паразити, прљави и препредени лажови, кукавице, бескрупулозни и крволочни", на крају другог поглавља "Мајн кампфа", насловљеног као "Бечке године учења и мучења", Хитлер каже: "Почео сам полако да их мрзим. Од слабашног грађанина света постао сам фанатични антисемита. Верујем да поступам у смислу свемогућег Творца тиме што се браним од Јевреја."
У поглављу "Позив на хитну акцију", он помиње коришћење гаса против Јевреја, а ова Хитлерова идеја ће се убрзо претворити у ужасавајућу стварност: "Да је почетком (Првог светског) рата 12.000 или 15.000 Јевреја побијено у гасним коморама, онда милиони жртава, које је поднела Немачка, не би били узалудни већ благословени."
Једном речју, за Хитлера су Јевреји били универзални кривци, архетип непријатеља, који не преза ни од чега, посвећени искључиво једном циљу: светској владавини. Према Хитлеру, Јевреји су одговорни и за бољшевичку револуцију, као што су створили и амерички капиталистички систем.
"Јевреји су", написао је, "носиоци бацила најгоре врсте, који трује душе."
"Мајн кампф" је дело које шири демонски, манијакалну, подљудску мржњу. Ако је Хилер "учитељ", он може да нас учи само томе. То је заправо, закључује Аврамовић, дело тоталитарне и геноцидне идеологије.
Паралеле са Јеврејима, Словенима и Србима намећу се саме од себе од себе. Неки народи – Срби, Руси, Словени или Јевреји – напросто морају да буду истребљени...
"Први демократски избран председник Хрватске", Фрањо Туђман, видео је у геноциду, како је записао у "Беспућима повијесне збиљности", средство за остварење независне националне државе, а у остварењу националне државе циљ целокупне светске историје. Неки народи су предодређени да владају, други за доминацију, за господарење над читавим светом. По сваку цену.
Live
