Дух мржње пуштен из боце: Дан када је светлост дана угледао злогласни "Мајн кампф"

Књигу "Мајн кампф", у преводу "Моја борба", Адолф Хитлер је написао у затвору Ландсберг, где је лежао због велеиздаје после неуспеха минхенског "Пивничког пуча" из 1923.

Заправо, ову злогласну књигу, која ће постати "Библија нацизма", Хитлер је у затвору диктирао будућим нацистичким функцинерима Рудолфу Хесу и Емилу Морису. Иначе, Морис је био Јеврејин, због чега је Химлер покушао да га избаци из СС-а. Али Хитлер га је прогласио за "почасног Аријевца" и Морис му је остао одан до краја.

"Мајн кампф" је светлост дана угледао 8. децембра 1925. године. Како је у то време забележио управник затвора, Хитлер очекивао да ће га ова књига "спасити банкротства". Књига је нешто касније заиста постала "бестселер" свог времена. Само до краја Другог светског рата, продата је у преко 12 милиона примерака.

Књига се често штампа и данас, премда је забрањена у Немачкој. "Мајн кампф" се објављује и највише чита у Европи и у САД. Чита се, на пример, и у Индији и Турској, где ју је крајем 2004. истовремено објавило чак 15 издавача.

"Мајн кампф" се данас објављује на готово свим континентима, из најразличитијих разлога, а не само због симпатија према нацизму.

Како истребити Словене

Хитлер је рођен у Аустрији, у Хабзбуршкој монархији, где је проглашен неспособним за војску. На почетку рата одлази у Минхен и већ 2. августа 1914. приступа Рајхсверу. Крај рата дочекао је у болници, са чином каплара. Био је, према сведочењима блиских, "шокиран капитулацијом царске Немачке."

Тада, 1918. године, он тврди да "Немачка није поражена у рату", већ да су је "издали ратни профитери, Јевреји, социјалисти, штрајкачи и разни ненемачки унутрашњи непријатељи."

Пишући "Мајн кампф", у коме се препилићу аутобиографска и "идеолошка" поглавља, аутор се инспирисао идејама тада популарног социјал-дарвинизма, који историју сагледава као "борбу за очување расе."

Сто година нацизма у Европи

Борбена способност народа зависи од расне чистоће, тврдио је Хитлер, због чега се раса мора "очистити од спољних елемената." Пацифизам је, за будућег "фирера", представљао смртни грех.

Хитлеров дубоки антисемитизам и антиславизам имају свој корен у немачком поразу из 1918. Како је он сматрао, Немци морају да створе сопствени "лебенсраум" - животни простор за будуће генерације, а то је Немачка могла да пронаће само на словенском истоку, посебно у Русији.

Једини савезници Немаца у предстојећој борби су Енглеска и Италија, писао је. Никаква сарадња са Русијом неће бити толерисана. Вођење рата заједно са Русијом против Запада, тврди аутор "Мајн кампфа", представљало би злочин.

Како је Хилер намеравао да реши "словенско питање", описано је у књизи "Поверљиви разговори (1932-34)" Хермана Раушнинга, једног од његових најповерљивијих људи. "Опасност од Словена", тврдио је Хитлер, "неће постати мања ако окупирамо подручја на којима живе Словени."

Питање "наглог прилива словенске крви" Хитлер је намеравао да реши истребљењем Словена, о чему је отворено говорио: "Морамо развити посебну технику истребљења, а под тим мислим на уништење читавих народа."

Нема сумње да је Хитлер овде имао, пре свега, на уму предстојећи обрачун са Русијом: "У том планском уништавању народа, најважнији задатак немачке политике јесте да свим средствима спречи даљи раст словенских народа."

Демонска, манијакална, подљудска мржња

О Јеврејима, који су за Хитлера били паразити, прљави и препредени лажови, кукавице, бескрупулозни и крволочни, на крају другог поглавља "Мајн кампфа", насловљеног као "Бечке године учења и мучења", Хитлер каже: "Почео сам полако да их мрзим. Од слабашног грађанина света постао сам фанатични антисемита. Верујем да поступам у смислу свемогућег Творца тиме што се браним од Јевреја.“  

У поглављу "Позив на хитну акцију", он помиње и коришћење гаса против Јевреја, а ова Хитлерова идеја ће се убрзо претворити у ужасавајућу стварност: "Да је почетком (Првог светског) рата 12.000 или 15.000 Јевреја побијено у гасним коморама, онда милиони жртава, које је поднела Немачка, не би били узалудни већ благословени."

Русија: САД отвориле Пандорину кутију, неонацизам и антисемитизам цветају

Једном речју, за Хитлера су Јевреји били универзални кривци, архетип непријатеља, који не преза ни од чега, посвећени искључиво једном циљу: светској доминацији. Према Хитлеру, они су одговорни и за бољшевичку револуцију, као што су створили и амерички капиталистички систем.

"Јевреји су", писао је, "носиоци бацила најгоре врсте који трује душе."

Ако је Хитлер "учитељ", он може да учи само демонској, подљудској, манијакалној мржњи, о чему добро сведочи његово дело "Мајн кампф", као и милиони жртава Другог светског рата.