Србија и Балкан
Црна Гора даје 17 милиона евра због Мориња: Хрватски логор "Лора" и не помињу
Једини преживели војник ЈНА Веселин Бојовић, као и потомци 14 убијених војника су огорчени на власт Црне Горе која се не односи са поштовањем према својим држављанима, док исплаћује новац заробљеницима из Мориња где нико није убијен
Влада премијера Милојка Спајића припрема исплату од 17 милиона евра за обештећење заробљеницима из Мориња, док се случај логора "Лора" у Сплиту готово и не помиње, пише подгорички "Дан".
Логор "Лора" основан је 1991. године, када и Бојна војна полиција Хрватске војске. Њени припадници су у логору код Сплита починили злочине над припадницима никшићко-шавничке групе која је била у склопу ЈНА, убивши 14 војника.
Они су као припадници ЈНА били ратни заробљеници са којима је требало поступати у складу са међународним хуманитарним правом које забрањује мучење и убијање. Ипак, посмртни остаци готово свих њих пронађени су на различитим локацијама у БиХ, укључујући околину Мостара и Требиња.
У марту 2004. године у Никшић су допремљени посмртни остаци резервиста ЈНА из никшићко-шавничке групе, а малтене нико из тадашње црногорске власти није присуствовао испраћају.
"Након јануарске посете хрватских званичника, обештећење је јасно је означено као један од услова за наставак европског пута Црне Горе. Међутим, начин на који се овај процес води отвара озбиљна питања, не само о транспарентности, већ и о принципима на којима почива државна политика према ратним злочинима. Спајић недавно у парламенту није одговорио на посланичко питање Милана Кнежевића у вези са обештећењем за Морињ и ћутању о жртвама 'Лоре'", наводи се тексту "Дана".
У Морињу је био сабирни центар ЈНА у којем нико није убијен.
"Остављен сам и потпуно заборављен од свих", рекао је за "Дан" Жабљачанин Веселин Бојовић, једини преживели логораш из никшићко-шавничке групе који је прошао голготу у Лори.
Како је додао "шта друго рећи него срамота".
"Из 'Лоре' сам једва жив изашао, са трајним последицама. Немам више снаге ни да причам шта сам преживео, нормалан ум то не може да схвати. Гледао сам премијерски сат и занемео. Толики новац за Морињ, а нас више нико и не помиње. Као да се чека да сви нестанемо, па да нестане и истина", истакао је.
Он је раније говорио да је на његове очи убијено пет-шест људи.
"Ја сам ковао импровизоване сандуке за њих, од сандука од муниције. Мучени су док нису душу испустили. Гледао сам својим очима на кругу двојицу, Вука Кнежевића и једног момка другог. Тешко, шта да причам и како", описао је недавно у сведочењу о дешавањима у логору једини преживели из никшићко-шавничке групе војника из логора "Лора" Веселин Бојовић са Жабљака.
Радмила Симовић, чији је супруг Ратко убијен у Лори, рекла је да "са сваким поменом Мориња жртве 'Лоре' падају све дубље у заборав".
"Не знам да ли је у питању немоћ или незаинтересованост државе. Ми нисмо добили ни потврду да су наши најмилији уопште били тамо, иако знамо да су заробљени, мучени и убијени. Покушава да се наметне наратив који релативизује судбину страдалих у злогласном ратном логору у Сплиту. Покушава да се прикаже да су ти људи тамо отишли својом вољом. То су били младићи који су се одазвали војном позиву. Мој супруг је страдао млађи него што су данас његова деца", истакла је.
Славица Зиројевић, супруга Боривоја Зиројевића, убијеног у 'Лори', каже да су након промене власти 2020. године постојала очекивања да ће се ствари покренути.
"Било је обећања, али су брзо заборављена. Помињало се да ће држава обештетити и жртве 'Лоре', али је све остало на речима. Данас више немам ни снаге ни поверења", рекла је.
Пензионисани пуковник Радомир Горановић, који је током ратова био ангажован као истражитељ у Морињу, у изјави за "Дан" тврди да је цео случај политички мотивисан.
"Ван памети је исплаћивати толики новац. У Морињу, који је укупно трајао осам месеци, нико није страдао, осим што је један старији човек умро од болести", тврди Горановић.
Председник Удружења бораца деведесетих Радан Николић поднео је захтев за обештећење жртава 'Лоре', али без резултата.
Иначе, у Морињу стоји плоча на којој се помиње "великосрпска агресија на Хрватску",а постављена је мимо прописа. На њој пише: "Сећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживели заточеници. Да се никада не понови". Донета је одлука да буде уклоњена, али се то није десило.
Live
