Срби немају најбоље искуство са словенском идејом у 20. веку, пре свега када посматрамо југословенско искуство, али постоји и потенцијал за развој ове идеје када су у питању односи са Русијом, сматра историчар професор др Милош Ковић.
"Југославија је заснована на словенству, на том пореклу и заједничком језику. Мислим на Јасеновац, Јадовно, на Олују и све што смо смо до дана данашњег претрпели. Међутим, с друге стране, јасно је да словенска идеја и словенска солидарност имају потенцијал када је реч о спољној политици, Србије, Републике Српске, српског народа. Пре свега, реч је о односима са Русијом - при чему за Русију, српски народ не везује само словенство и близак језик. Ту је пре свега, реч о православним везама. Наравно, реч је и о земљама чланицама ЕУ, о западним Словенима. Јасно је да ЕУ иде ка кризним временима, али је наше да сарађујемо са свима онима који желе да сарађују са нама, али не по сваку цену. Аксиом спољне политике је градити односе тамо где их можемо изградити", изјавио је Ковић за РТ Балкан током Међународне научно-практичне конференције "Русија и свет: Дијалози – 2026. Нова стварност" која је одржана данас на Факултету политичких наука у Београду.
Тема конференције је била "Словенски свет у променљивим реалијама: Стратегије дијалога", а циљ је стручна процена и анализа нове реалности унутар словенског света, фактора који доприносе дијалогу и разматрање перспектива одрживе сарадње међу државама, друштвима и научним заједницама.
Дискутовало се о томе какви су међусобни односи словенских земаља, фактори и интереси који покушавају да их раздвоје, али и улози цркве и Руске Федерације као прве међу једнакима у словенском свету.
Конференцију су отворили руководилац Центра за руске студије Факултета политичких наука проф. др Синиша Атлагић, заменица директора за научну сарадњу Националног истраживачког института за развој комуникација др Валентина Комљева и председник Савета Факултета политичких наука проф. др Часлав Копривица.
Своје реферате представили су проф. др Часлав Копривица, проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, копредседник "Бечког клуба- ПАНАП" и бивши премијер Словачке Јан Чарногурски, професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу проф. др Зоран Чворовић.
Радове су презентовали и председник Форума јерменских асоцијација Европе Ашот Григоријан, као и доценткиња Белоруског државног универзитета др Ана Наумова и политиколог Владимир Сергијенко.
Посебна пажња посвећена је и идентификовању практичних механизама који би могли да очувају комуникацију и у условима изражених политичких тензија, као и питању ко данас има кључну улогу у покретању дијалога и који формати сарадње могу довести до опипљивих резултата.