Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је да је Европска комисија (ЕК) званично потврдила да нема говора о замрзавању финансијских средстава Србији, већ да се континуирано прати испуњеност критеријума за исплату, наводећи и да се до краја маја очекује усвајање закона на основу препорука Венецијанске комисије и ОДИХР-а.
Он је рекао и да је званично саопштење ЕК важно како би се распршиле бројне полуинформације које су кружиле у нашој јавности.
"ЕК јасно каже да нема говора ни о каквом блокирању финансијских средстава што се могло чути од бројних птица злосутница претходних дана, већ да оно што постоји јесте континуирана процена испуњености критеријума за исплату финансијских средстава, што постоји још од момента када је План раста ЕУ за Западни Балкан као механизам и успостављен", рекао је Старовић за РТС.
Министар је објаснио да све државе кориснице Плана раста ЕУ за Западни Балкан сваких шест месеци подносе захтеве за исплату финансијских средстава и да се на основу успешно реализованих корака из Реформске агенде одобрава исплата средстава.
"Периодично, сваких шест месеци, подносимо захтеве за исплату финансијских средстава, а на основу броја корака из Реформске агенде коју смо у том шестомесечном периоду успешно реализовали. ЕК потом верификује испуњеност тих корака и процењује испуњеност политичких критеријума који се углавном тичу области владавине права, заједничке спољне безбедносне политике, степена усклађености са истом и конкретно, у специфичном случају Србије, Поглавље 35 – нашу посвећеност дијалогу Београда и Приштине и након тога одобрава исплату средстава", објаснио је Старовић.
Према његовим речима, Србији је до сада збирно одобрено 168 милиона евра што је значајно више у односу на све друге кориснике финансијских средстава из Плана раста ЕУ за Западни Балкан.
"Србија је и даље шампион у односу на све партнере са Западног Балкана у повлачењу финансијских средстава из Плана раста ЕУ за Западни Балкан када саберемо средства предфинансирања и прву траншу исплата. Одобрено је 168 милиона евра у збиру, што је значајно више у односу на све друге, и у односу на Црну Гору, Албанију, Северну Македонију, поготово Босну и Херцеговину којој, нажалост, није одобрена исплата никаквих средстава до сада", навео је Старовић.
Министар је подсетио да су пре годину дана многи сумњали у исплату 111 милиона евра средстава предфинансирања, као и у исплату прве транше од 57 милиона евра у јануару ове године, али да су та средства, ипак одобрена.
Он је рекао да је сада на реду захтев за исплату друге транше коју је Србија поднела у јулу 2025. године.
"Постоји очекивање ЕК да ми у потпуности применимо препоруке Венецијанске комисије везане за сет правосудних закона. Морам да кажем да колеге из ЕК у овом смислу куцају на отворена врата, будући да смо ми то прихватили и пре него што је експертско мишљење Венецијанске комисије стигло 24. априла и да ћемо у потпуности све те препоруке испоштовати, какве год да буду. Оне су стигле, ми интензивно радимо на томе, формирана је радна група и током маја месеца биће у потпуности примењене све препоруке Венецијанске комисије", нагласио је Старовић.
На питање да ли ће се о препорукама Венецијанске комисије расправљати у Скупштини Србије у другој половини маја, министар је рекао да се Србија обавезала на то и додао да верује да држава има довољно капацитета да успешно реализује све захтеве током маја.
Говорећи о ОДИХР препорукама, Старовић је нагласио да од понедељка почиње јавна расправа о сету изборних закона којима Србија примењује препоруке ОДИХР мисије.
"До краја овог месеца ће, верујемо, Народна скупштина и тај пакет изборних закона, односно њихових измена, усвојити. То је нешто такође што смо прихватили на себе, што сматрамо да је добро, што унапређује изборне услове у Србији, а будући да нас до краја ове године очекују избори, битно је да тај пакет изборних закона усвојимо и изменимо на прави начин", рекао је.
Старовић је истакао да су у току консултације око текста Породичног закона који, како је рекао, није мењан 20 година због чега постоје реалне потребе да дође до његовог унапређења.
"Не само због тога што је то део наше реформске агенде и обавеза на путу ка чланству у Европској унији, већ и због тога што смо ми у међувремену приступили као Република Србија различитим међународним конвенцијама које треба сада да применимо у самом Породичном закону", наводи Старовић.
Старовић сматра да Србији недостаје широка политичка подршка европским интеграцијама и да би друштвено-политички консензус морао да обухвата и власт и опозицију и цивилно друштво и све друге релевантне факторе.
Указао је да ако се погледају све државе које су постале чланице Европске уније постојао је консензус о томе да то представља национални приоритет и да упркос разликама раде заједно на томе.
Оценио је да тренутно такав консезус код нас не постоји, али да ће министарство наставити да ради на његовој изградњи.