Када ће у Србији бити избори: Између нагађања и погађања, лета и јесени, шта о датумима кажу закони

Датуми за изборе који су "у игри" су јул, али и крај године. Логика каже да ће гласање сачекати до новембра, али у политици увек може да се очекује неочекивано и обрнуто

Зна се да ће избора бити, али нико са сигурношћу не може да каже кад. И тако партије, али и покрети, организације и сви који се спремају за изборну трку у Србији, годину и више, чекају у ниском старту изборни гонг.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да ћемо на гласање 12. јула или у периоду од октобра до краја новембра. Додао је и да ни он не зна кад ће избори, да то зависи од много чинилаца, међу којима је и случај Нафтне индустрије Србије, а да ће одлуку донети руководећи се интересима државе. 

Нешто је јаснији одговор на питање – на које ћемо изборе. Ако случајно буду у јулу, онда ћемо највероватније само на ванредне парламентарне – 15. по реду од 1990. године, а ако буду у новембру онда може да дође до спајања гласања – за Скупштину Србије и председника и у том случају би мандат лидера Србије био скраћен за неколико месеци. 

У међувремену, закони, рокови, Устав и процедуре, али и дешавања у држави и свету, могу дати одговор на питање којој смо опцији ближи, а он гласи – крај године, односно новембар. 

У овом тренутку није могуће распустити српски парламент, јер се у процедури већ налази захтев за гласање о неповерењу Влади Србије, који је поднео део опозиције.

"Председник Републике може, на образложени предлог Владе, распустити Народну скупштину. Влада не може предложити распуштање Народне скупштине, ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је поставила питање свога поверења", јасно каже члан 109 Устава Србије. 

Дакле, најпре се мора завршити седница о неповерењу, а онда су могући даљи кораци. Према информацијама РТ Балкан, она би требало да буде одржана око 12. маја и предвиђено је да траје три дана. Нереално је очекивати пад Владе Србије на овај начин, јер опозиција нема довољан број посланика. Али, уколико би до тога неким чудом дошло, онда би власт имала рок од 30 дана да формира нови тим Владе Србије, а ако се то не деси – иде се на нове изборе. 

Када се заврши ова седница епилогом да Влада "преживи", што је реалан сценарио, отвара се простор за распуштање парламента у тренутку када то власт одреди. Према процедурама, председник Републике је дужан да распусти посланички сазив  уколико републичка скупштина не изабере нову Владу, што сада неће бити случај, али и уколико распуштање, уз образложење, предложи Влада, што ће највероватнији бити и сценарио који води до ванредног гласања. Уколико се расписују ванредни избори, председник Републике их расписује истовремено са распуштањем Народне скупштине.

Процедуре кажу да од дана расписивања избора за републички и локалне парламенте, па до дана за гласање, не може проћи мање од 45 ни више од 60 дана.

То у случају 12. јула, значи да би избори, у случају да се иде на кампању од 45 дана, морали да буду расписани 28. маја, а у случају дуже кампање од 60 дана – 13. маја. 

Који су месеци били резервисани за гласање

Од 1990. године, одржано је 14 парламентарних избора, од којих је чак је десет било ванредних, док су свега четири сазива изгурала цео мандат. Најчешће смо гласали у децембру и то 1990. године, 1992. као и 1993. 2000. те 2003. као и 2023. 

У септембру се ишло на биралишта 1997. године, а јануару 2007. Грађани су у мају 2008. године такође ишли на биралишта и то је био први пут да се гласало у овом месецу. "Реприза" је била 2012. и то на Ђурђевдан, те су ови избори остали упамћени као ђурђевдански. 

Март је био изборни 2014. године, када се први пут гласало у овом месецу. Април је уписан у изборни календар 2016. и 2020. године. Избори у 2020. години били су расписани такође за април, али су померени за јун због епидемије короне. 

Дакле, никада се до сада није гласало у јулу.  

Када су у питању председнички избори, они су одржани децембра 1990. и 1992. године, септембра 1997. и 2002. (други круг средином октобра). Како на биралишта није изашао довољан број бирача (преко 50 одсто је био услов), избори су расписани за децембар 2002. године, али ни тада нису успели. Исти сценарио је био у новембру 2003. године. Годину дана касније, укинут је праг за број бирача, те је председник изабран јуна 2004. Наредни су били јануара 2008. па маја 2012. априла 2017. а у истом месецу се гласало и 2022. године, када је победио Вучић. Он је заклетву положио 31. маја, што значи да му мандат истиче истог дана 2027. године. 

У случају председничких избора, најкраћи рок за кампању је 30 дана, а најдуже може трајати 60 дана. 

"Поред редовних, могући су и ванредни председнички избори, који се спроводе када је председник Републике спречен да обавља ту дужност или када мандат престане пре истека времена на које је изабран. Председнику мандат престаје пре истека времена  у случају подношења оставке или доношења одлуке Народне скупштине о његовом разрешењу. Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине", презирано је у закону. 

Аргументи за и против избора

Јасно је да странке власти прате истраживања и да се, између осталог, доноси одлука о гласању. И то је, наравно, један од аргумената. Са друге стране, студентски покрет је ушао на политичку сцену захтевом да се одрже ванредни парламентарни избори. 

Ипак, има још много фактора. 

У случају расписивања избора, парламент има само техничку улогу и не може да доноси законе ни одлуке, осим уколико су од "животног значаја за државу". Стога ниједан од европски закона који су најављени не би могао проћи у случају брзих, јулских избора. Такође, према сазнањима РТ Балкан, Министарство правде почело је да пише промене правосудних закона, а на основу препорука које је дала Венецијанска комисија. Дорађени текстови морају ићи на јавну расправу, па тек на усвајање. А, уколико избори буду у јулу, онда усвајање сигурно неће бити брзо, а Брисел је доношење редигованих верзија поставио као услов на путу ка Европској унији, којој Београд тежи. 

Избори захтевају покретање машинерије службеника, а питање је колико је то оствариво лети, када су људи на одморима. 

Уз то, претња несташице горива, иако је до сада није било, је стално "у ваздуху", а питање Нафтне индустрије Србије још није решено, и није извесно када ће доћи до договора Русије, Србије и мађарског МОЛ-а као купца. Ту су и нови изборни закони, за чију је имплементацију, ипак, потребно макар мало времена.

Када се овако поставе ствари, изборима у јулу, време није, мада је политика погодно тло за очекујте неочекивано и обрнуто, те се све опције увек морају узети у обзир. Једино што је сигурно у овом тренутку је, да ће, уколико избори буду у јулу, то бити први пут да се за парламент гласа усред лета.