Србија и Балкан
Венецијанска комисија дала реч: Како су се изјаснили о правосудним законима које је кудио Брисел
Дате су препоруке шта треба мењати у законима који се односе на тужилаштва и судове, а на које је примедбе имала Европска унија
Венецијанска комисија је на захтев председнице Скупштине Србије Ане Брнабић, објавила експертско мишљење о сету правосудних закона - изменама Закона о јавном тужилаштву, као и о Високом савету тужилаштва, о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала, о судијама и Закону о седиштима и територијалној надлежности судова и јавних тужилаштава, које је Народна скупштина усвојила 28. јануара. Признала је релевантност циљева којима теже власти - побољшање ефикасности судства и јавног тужилаштва, али је и дала препоруке шта треба мењати, а које се највише односе на именовање судија и тужилаца односно колико могу бити на функцији.
Правосудни закони доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново, такође се смањују надлежности врховног тужиоца Загорке Доловац.
Угљеша Мрдић, посланик СНС-а који је био и предлагач закона, у више наврата је истицао да ће овим изменама правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, "враћању отетог правосуђа држави и народу". Део опозиције је упозоравао да ови закон представљају удар на независно судство. Комесарка за проширење Марта Кос је навела да Србија, доношењем закона, направила корак уназад на путу ка ЕУ.
Водила се и полемика о томе да није било јавне расправе о законима. Реаговало је и Тужилаштво за организовани криминал. Високи савет судства (ВСС) је саопштио да предлагач није затражио мишљење овог Савета о предложеним изменама, а што је законска обавеза и тражио повлачење из процедуре.
Из Тужилаштва за организовани криминал су упозорили да смањење броја тужилаца, што предвиђа један део амандмана, може да доведе до паралисања процеса који се воде, међу којима су и они против организованих криминалних група Дарка Шарића и Радоја Звицера, предмет "Јовањица"... Након свега тога, Брнабићева је тражила став Венецијанске комисије.
Стигао је и одговор и то на 23 странице. Комисија, у извештају који је објављен на сајту, наводи да промене закона утичу на расподелу надлежности и обим хијерархијске контроле унутар јавног тужилаштва, проширују околности у којима се привремена именовања и поновна именовања могу користити и у судству и у тужилаштву, мењају режим привременог распоређивања јавних тужилаца и имају за циљ увођење прерасподеле одређених основних судова и тужилаштава у Београду.
"Венецијанска комисија сматра да су такве промене, које су од великог значаја за друштво, захтевале смислену јавну дебату, консултације са заинтересованим странама и темељну процену. Комисија са жаљењем примећује да ниједан од ових елемената није био присутан у овом случају. Стога препоручује да се у будућности принципи транспарентности, инклузивности и демократске дебате доследно и ригорозно примењују током целог законодавног процеса", наводи се.
Комисија признаје релевантност циљева којима тежи власт - побољшање ефикасности судства и јавног тужилаштва, као и побољшање кохерентности релевантних правних оквира. Сматра да је прихватљиво ново законско решење којим је надлежност за одлучивање о привременим распоређивањима, односно премештајима јавних тужилаца, пренета на Високи савет тужилаштва.
Венецијанска комисија је истакла и неколико недостатака који "појединачно и кумулативно уклањају раније постојеће механизме самосталности јавног тужилаштва" и дала препоруке - враћање на нехијерархијски систем за одлучивање о приговорима на обавезна упутства и на одлуке о децентрализацији и супституцији.
"Надлежност за одлучивање о приговорима на годишњи програм рада јавног тужилаштва требало би да остане у Високом тужилачком савету. Уместо захтевања претходне сагласности, закон треба да прецизира услове под којима Врховно јавно тужилаштво има дужност да обавести Министарство правде о међународним споразумима о сарадњи. Привремена именовања главних јавних тужилаца требало би да буду ограничена на једну годину, без могућности поновног именовања. Могућност поновног именовања главних јавних тужилаца на исту функцију након истека почетног мандата требало би искључити", наводи се у извештају и додаје да би "посебном одељењу за сајбер криминал требало дати већу структурну и оперативну аутономију", као и да мандати председника судова не би требало да буду "обновљиви" осим у "ограниченим и изузетним околностима".
Комисија, како пише, примећује и поздравља посвећеност српских власти да предузму све неопходне кораке на основу препорука, а "јавни тужиоци чија су упућивања прекинута, требало би да буду враћени на посао" и треба увести механизам за њихову замену кроз редовна именовања.
Министар правде Ненад Вујић изјавио је раније да мишљење комисије, које је стигло у Скупштину Србије пре него је званично објављено, показује да су измене урађене у складу са стандардима, али да ће можда бити потребно да се одређене норме додатно појасне или разраде.
"Све те измене које су урађене, оне јесу у складу са стандардима, оне имају свој одређени оквир. Наравно, можда треба дати одређене гаранције, можда треба неке норме додатно појаснити и разрадити, али као што је и било ово, највеће питање, а то је ко упућује тужиоце у друга тужилаштва, показало се да смо били у праву. То треба да ради Високи савет, јер то јесте стандард Венецијанске комисије и Србија зна те стандарде", навео је министар.
Live
